“Reči braće Grim” nova knjiga Gintera Grasa

Godine 1837. u Hanoveru, tek ustoličeni kralj, svoj prvi i najvažniji zadatak vidi u izmeni ondašnjeg, prema njegovom mišljenju, previše liberalnog Ustava. Posledice tog poteza prvi su osetili profesori na Univerzitetu u Grtingenu; njih sedmorica među kojima su se nalazili i braća Jakob i Vilhelm Grim. Otpuštanje dvojice izdavača zbirke narodnih priča i bajki, ali i „Nemačke gramatike“, nije označilo samo povratak na određene apsolutističke forme vladanja, već je ono za sa sobom povuklo još neke neočekivane posledice.

Braća Grim su ubrzo nakon toga, tek što su se preselili u Berlin, dobili i prihvatili ponudu jedne izdavačke kuće u Lajpcigu i započeli sa radom na svom životnom delu – „Nemačkom rečniku“ - knjizi koja će uneti promene u mnoge delove nemačkog društva.

Patnja zbog ponovnog ujedinjenja

Upravo na taj period istorije nemačkog društva osvrće se književnik Ginter Gras u svojoj najnovijoj knjizi „Grimove reči“. S jedne strane on rečima detaljno dočarava mukotrpni rad braće Grim, angažovanim na objavljivanju čuvenog rečnika (posebno kada je reč o istraživačkom radu o značenju određenih reči), s druge on penosi i sliku ondašnje političke situacije. Gras priču o braći Grim koristi ne bi li ispričao i onu svoju. Svoj politički angažman početkom 60-tih godina, kao i pristup Socijaldemokratskoj stranci (SPD). On i ovom prilikom ponavlja svoje političke stavove o pojedinim pitanjima i problemima koja prate nemačku politiku u poslednjih nekoliko decenija.

Duboki jaz na prelazu iz 19. u 20. vek, čije su žrtve na neki način bili i pomenuti filolozi, Ginteru Grasu je poslužio kao povodom za pisanje i o podeli Nemačke, kao i o njenom ponovnom ujedinjenju – zbog kojeg, stiče se utisak, autor pati i dan danas. Primera radi, o godini 1989. Gras još uvek ne pronalazi niti jednu pozitivnu reč; naprotiv, ta godina je za njega bila i ostala godina početka trajnog izrabljivanja istočne Nemačke, koje čini njena zapadna „sestrica“.

Takvi stavovi nisu ništa novo kada je o Grasu reč, ali on očigledno i nije nastojao da u trećem delu svoje autobiografije, po svaku cenu bude novih mišljenja. Dok je u romanu „Ljuštenje luka“ („Beim häuten der Zwiebel“) opisao svoju mladost, u delu „Kutija“ („Die Box“) izneo je priče o svojim brakovima i deci, Gras čitaoce konačno uvodi u segmente života, koje prati političkog angažovanje.

Pedatantan izbor reči

Iako se ova knjiga još nije pojavila na prostorima bivše Jugoslavije, za očekivati je da će i ovo delo Gintera Grasa oduševiti brojne poklonike, na ovom području. Čitaoce će sigurno i ovoga puta animirati svojom lirikom, jer pažljivo bira reči i pedantno slaže rečenice, pre nego što “stavlja na papir”. Tihi i glasni tonovi, koji se naizmenično smenjuju, izviru iz njegovih reči, ali ovoga puta deluju lakše i "zaigranije" nego što je to do sada bio slučaj. Drugim rečima, Gras se i ovaj put pokazao izuzetno senzibilnim piscem, miljama udaljenim od osobe čije izjave nekako uvek nekako iznova uspevaju da dođu na naslovne stranice (žute) štampe.

Autori: K. Siblevski, Ž. Telišman

Odg. urednik: N. Jakovljević