Razvod na evropski način

Šestogodišnji Daren već četiri godine ne živi sa ocem. Njegova majka ga je jedne noći odvela u Slovačku, nakon odluke da se raziđe sa mužem. Darenova soba u Ašafenburgu izgleda kao i pre četiri godine. Njegov otac, Oliver Hauser, od tada ništa nije promenio. Nada se da će Daren ponovo biti sa njim.

„Kontakt sa sinom imam jedino telefonom. On me uvek pita: Tata, kada ćemo se ponovo videti? I dok tako razgovaramo prisećamo se vremena koje smo proveli zajedno. Onda postaje neprijatno, jer kreću pitanja na koje ne umem da odgovorim.“

Od ljubavi do noćne more

Oliver je veb-dizajner, živi nedaleko od Ašafenburga. Školovao se za mašinskog tehničara. Jedno vreme radio je i u Bratislavi. Tamo je upoznao devojku koju je kasnije oženio. Oboje su došli u Nemačku, gde su se i venčali. U međuvremenu su dobili i dete, a onda se sve pretvorilo u noćnu moru.

Oliverova supruga, koja ne pristaje na intervju, odlučuje da se vrati u Slovačku i sa sobom povede njihovog sina. Oliveru nije preostalo ništa drugo nego da se za starateljstvo bori pred sudom.

„U početku se nisam brinuo. Pokušavao sam da razmišljam razumno. Ovde smo živeli. Kako o ovom slučaju može da se izjašnjava neki sudija u inostranstvu? To je bila otmica deteta i to se ne može prihvatiti ili tolerisati.“

Međutim, 29-godišnji otac se i dalje bezuspešno bori za starateljstvo nad svojim sinom - iako međunarodne i evropske konvencije propisuju vraćanje deteta u zemlju u kojoj je oteto.

Koji sud je nadležan?

Vivijani Reding su poznati ovakvi slučajevi. Evropska komesarka nadležna za takva pitanja, ne može da promeni zakone u državama članica Unije, ali ona nastoji da ubuduće olakša propise za mešovite brakove, u slučaju da dođe do razvoda. A naročito da zaštiti prava deteta.

„U ovom slučaju postoje jasna pravila“, kaže Vivijan Reding. „Gde je taj par živeo ili gde živi? Dakle, primenjuju se propisi zemlje gde su živeli i za slučaj je nadležan sud zemlje u kojoj su živeli. Ukoliko se pridržavamo tog pravila, onda opcija pokretanja procesa pred sudom koji mi odgovara više ne važi“, objašnjava evropska komesarka.

Sud koji bi trebalo da se pozabavi slučajem Olivera Hausera jeste sud u Ašafenburgu. Ali se on ipak proglasio nenadležnim. Sud u Bratislavi bio je brži. Potvrdio je razvod braka, a starateljstvo dodelio majci.

„Odluka suda je doneta preko noći, dok je sud u Nemačkoj tek razmatrao pitanje nadležnosti i termin za pokretanje procesa. Upravo u tim trenucima sud u Slovačkoj je već presudio, a da ja u tom procesu nisam ni bio saslušan“, kaže Oliver.

Presuda je doneta, iako se nadležnost pomenutog suda dovodi u pitanje. Oliver se oseća iznevereno. Razočaran je u nemačko sudstvo, koje očigledno ima premalo iskustva u prekograničnim brakorazvodnim procesima.

Propisi se razliku od zemlje do zemlje

Pravnika Ditera Henriha iz Regensburga to nimalo ne čudi. Njemu je poznato u kojoj meri su propisi za razvod braka od zemlje do zemlje različiti i kako je ta materija mnogim pravnicima nedovoljno poznata. U Nemačkoj tek svaki deseti student prava nauči ponešto i o Međunarodnom privatnom pravu.

„To je skandal. U Evropi se svaki osmi brak tog tipa našao pred sudom. To je veliki broj. Drugim rečima, nemačkim sudijama i advokatima moralo bi da bude poznato šta činiti u takvim situacijama“, kaže Diter Henrih.

Oliver Hauser u međuvremenu živi sa novom devojkom i njenom decom. Daren ih je jednom prilikom upoznao, pošto je njegova majka dozvolila da vidi oca. Oliver je nakon susreta, iako nevoljno, vratio sina majci, jer ne želi da bude optužen za otmicu sopstvenog deteta.

„Sada je tu još dvoje dece o kojima moram da se brinem, ali i dalje razmišljam kako je moguće da među njima nije i moj sin“, kaže Oliver.

Za to vreme se Evropi prilikom razvoda primenjuju različita pravila, onako kako to pojedincima odgovara. Oliver je, nažalost, u ovoj priči izvukao deblji kraj.

Autori: Birgit Augustin / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković