1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Razumeti Rusiju

Krivicu zbog eskalacije sukoba sa Ukrajinom, prema oceni Zapada, snosi Kremlj. U međuvremenu sve je više onih, koji krivicu pripisuju Zapadu.

Ginter Ferhojgen, važi za odmerenog posmatrača političkih zbivanja. Deset godina bio je komesar Evropske unije. On poznaje pozornicu međunarodne politike i fine nijanse diplomatije. Potpuno nediplomatske, međutim, bile su njegove izjave u intervjuu za radio Dojčlandfunk. Prema njegovom mišljenju, Kremlj štiti svoje interese. Odgovornima u Vašingtonu i Briselu, prebacio je da su jednako krivi zbog eskalacije krize u Ukrajini. Ferhojgen nije jedini koji tako misli. Sve više stručnjaka optužuje Zapad zbog propusta vezanih za politiku prema Rusiji. Zajedno su složni: trebalo je ranije slušati šta Moskva ima da kaže.

Razumevanje Rusije? To je novo. U krizi svih odnosa dođe vreme kada se poteže pitanje krivca. U slučaju Zapada i Rusije, do sada je izgledalo kao da su uloge jasno podeljene, bez obzira na to da li je reč o novinskim natpisima, televizijskim izveštajima, radiju ili internetu. Mišljenje zapadnih izveštača o potezima ruske politike bila su identična: za sav nered kriv je Putin. Ali i u Nemačkoj postoje snažni glasovi koji se suprotstavljaju mejnstrimu i koji se opiru već zacrtanom mišljenju.

Pored socijaldemokrate Ferhojgena, među njih spada i demohrišćanin Armin Lašet zamenik Angele Merkel na čelu njihove CDU. U intervjuu za list „Franfurter algemajne cajtung“, on je govorio o „marketinškom anti-putinovskom populizmu“ u nemačkoj javnosti i kritikovao da u Nemačkoj ne postoji spoljnopolitička kultura debate. Uostalom, Zapad je previše fiksiran na samog sebe: „Čak i da su referendum na Krimu i krimska politika Rusije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, potrebno je pokušati razumeti drugu stranu kada se neguju spoljnopolitički odnosi“.

„Slobodarska partija Austrije je bila dečija igra“

EU Kommissar Günter Verheugen

Ginter Ferhojgen: Putin brani svoje interese

Aleksandar Rar smatra da je situacija u Rusiji potpuno potcenjena. Direktor Nemačko-ruskog foruma, za drugi program nemačke televizije ZDF govorio je o odnosu Zapada prema pokretu sa ukrajinskog Majdana. „Zaista je tako. Zapad je verujući da se radi o demokratskoj revoluciji, jednostrano stao na stranu opozicije“. To da je ta revolucija značila i vetar u leđa nedemokratskim snagama, moglo se videti po vodećoj ulozi koju je imala stranka „Svoboda“.

Ulazak te stranke u vladu, koja je u uskom kontaktu sa desničarskom Nacional demokratskom partijom Nemačke (NPD), Ginter Ferhojgen ocenjuje kao apsolutno rušenje tabua. Prema njegovom mišljenju, fatalna greška je bila što su „po prvi put u ovom veku u jednu vladu pušteni nacionalistički ideolozi i pravi fašisti“. Tu stranku karakteriše mržnja prema Jevrejima, Poljacima, kao i Rusima. Govoreći o dvostrukom moralu Evropske unije prema desničarsko-nacionalističkim snagama, Ferhojgen pravi poređenje sa Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ). Ta partija je krajem devedesetih godina uzdrmala evropsku politiku svojim desničarsko-populističkim parolama: „Hajderova Slobodarska partija Austrije tada, u poređenju sa ovim što imamo u Ukrajini sa Svobodom deluje kao dečiji igra“. Kada je Hajderova stranka ušla u vladu, EU je uvela sankcije Austriji. „Nedavno je Zapad samo stajao sa strane i još i aplaudirao“, govori Ferhojgen.

Dakle, ne treba da čudi to što Kremlj osetljivo reaguje. Prema oceni Armina Lašeta, javno mišljenje na Zapadu prema Rusiji bazira pre svega na nedovoljnom poznavanju druge strane: „Demonizacija Putina nije politika, već alibi zbog njenog nedostatka“, kazao je Lašet za list „Frankfurter algemajne cajtung“. Bez obzira da li je reč o sporazumu za priključenje ili podršci pokreta na Majdanu: Zapad je, pre svega u početnoj fazi propustio priliku da razgovara sa Rusima.

Alexander Rahr, Deutsch-Russisches Forum, Forschungsdirektor

Aleksandar Rar: Ukrajini je neophodan neutralan status

„Potcenili smo situaciju“

Stav Rusije ne bi trebalo da čudi. Već godinama se moglo naslutiti, da Rusija neće tolerisati prejako vezivanje Ukrajine sa Zapadom. Još kada je 2007. godine na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu razgovarano o pristupanju Ukrajine NATO, Putin je povukao crvenu liniju. Time je smatra Aleksandar Rar, upozorio na uzdržanost kada se radi o budućim pokušajima približavanja Zapada Ukrajini. „Ukrajini je neophodan neutralan status koji prihvataju i Zapad i Rusija. U suprotnom nećemo moći da sprečimo sukobe.“ Ginter Ferhojgen upozorava na opasnost od novog ledenog doba u Evropi – ukoliko se situacija bude dalje zaoštravala.

U četvrtak (19.3.) je saopšteno da i oblast Pridnjestrovlje na istoku Moldavije traži pripajanje Ruskoj Federaciji. Predsednik Moldavije odmah je zatražio pomoć od EU. Odgovora iz Brisela i Moskve za sada nema. Ali Moldavija ne bi smela da bude druga Ukrajina.

Autori: Danijel Hajnrih / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković