Razotkriveni saradnici Državne bezbednosti | Evropa | DW | 11.03.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Razotkriveni saradnici Državne bezbednosti

Svaki šesti član bugarskih vlada od 1990. bio je pre sloma komunističkog sistema saradnik službe državne bezbednosti – proističe iz liste bivših saradnike službe na kojoj je 108 imena i koja je objavljena na Internetu.

default

I Bugarski predsednik Georgij Parvanov je na listi saradnika tajnih komunističkih službi

Bilans je porazan: jedan predsednik vlade, četiri potpredsednika i 25 demokratski izabranih ministara nekada su radili za službu državne bezbednosti. Medju bivšim saradnicima je i predsednik države Georgij Parvanov koji je špijunirao u inostranstvu. Bivših saradnika ionako je mnogo u ministarstvu spoljnih poslova – tri eks-ministra i 13 njihovih zamenika, uključujući današnjeg ambasadora pri NATO, skupljali su podatke po svetu za bugarsku obaveštajnu službu.

Sve izašlo na videlo

Zahvaljujući novom zakonu, koji je usvojen uprkos žestokom protivljenju bivše komunističke partije, sve je to sada izašlo na videlo. Dimitar Ivanov, nekada šef ozloglašene političke policije u državnoj bezbednosti, a danas bogati poslovni čovek, kaže: „U preambuli i prvom članu zakona kaže se da je u pitanju otvaranje državnih dosijea. Ali, u kom cilju? To se ne zna. Da li se to čini samo iz moralnih razloga? Ili je u pitanju politička i ekonomska pozadina? Da li je zakon osnova za neke buduće zabrane i represalije?“, pita se Ivanov. Isključivi cilj zakona je, u stvari, da se informacije stave na uvid javnosti. Ne predvidja se preduzimanje bilo kakvih mera protiv bivših saradnika. Medjutim, poznati novinar Hristo Hristov kaže: „Izvesni ljudi i strukture zainteresovani su, iz političkih i ekonomskih razloga, da se dosijei drže pod ključem kako javnost ne bi imala uvid u biografije političke i ekonomske elite zemlje“.

Nema velikog interesovanja za dosijee

U celoj srednjoj i istočnoj Evropi mlade generacije ne interesuju se mnogo za tajne dosijee službi državne bezbednosti. Razlozi su višestruki – nemoć istoričara da objektivno analiziraju vreme komunizma, nizak nivo obrazovanja, zainteresovanost za karijeru. Iz razumljivih razloga mnogi pripadnici starijih generacija takodje nisu zainteresovani za otvaranje dosijea. Sistem bivših istočnoevropskih zemalja zasnivao se na saučesništvu, tako da mnogi kriju „leš u podrumu“ – uvereni su da u saradnji sa državnom bezbednošću nije bilo ničeg tako lošeg. Medjutim, mnogi aspekti te saradnje bili su u suprotnosti i sa tadašnjim zakonima, neke službe, posebno bugarska i poljska, umešane su u ubistva i bile su pod kontrolom sovjetskog KGB-a. Eventualni kontakti sa KGB-om visokih bugarskih zvaničnika predstavljaju problem i za NATO, naročito kada su u pitanju poverljivi podaci. A da stare veze nisu nestale svedoči i najnoviji slučaj ruskog trgovca oružjem Viktora Bouta koji je uhapšen u Tajvanu i koji je imao tesne veze sa sovjetskim i ruskim tajnim službama. Naime, poslednju isporuku oružja u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara deponovao je – u Bugarskoj.


  • Datum 11.03.2008
  • Autor A. Andreev
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DMSI
  • Datum 11.03.2008
  • Autor A. Andreev
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DMSI