Razoružavaju li se SAD i Rusija zaista?

O nemirima na severozapadu Kine list Noje osnabriker cajtung piše:

„Kinesko rukovodstvo okrivljuje strane snage za nemire u regionu Sinđijang. Objašnjenje je besmisleno, ali se u diktaturama uvek rado koristi. To se odnosi i na reakciju na nemire: represija, primena brutalne sile prema demonstrantima koji se optužuju za separatizam ili terorizam.

Tako se suzbijaju samo simptomi krize, uzroci ostaju. Oni nisu u regionu, nego u politici koja politički i kulturno tlači cele narode i koja u ovom slučaju usmerenim doseljavanjem marginalizuje celu etničku grupu – kao i u Tibetu. Han Kinezi dominiraju u privredi. Preko njih Peking obezbeđuje pristup velikim prirodnim bogatstvima u Sinđijangu i sve će učiniti da očuva dominaciju. Na taj način rukovodstvo Komunističke partije seje seme nasilja. Pri tom, ono je jedino koje može da reši problem – time što će manjinama obezbediti politička i kulturna prava, umesto da ih tlači pod izgovorom borbe protiv terorizma“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Nemirima u Sinđijangu bavi se i Fajnenšel tajms Dojčland koji piše:

„Pobune u rubnim delovima zemlje za Kinu predstavljaju realnu pretnju i zato vlasti pokušavaju u začetku da zatru svaki oblik otpora. Gorka ironija je da bi na taj način mogle da stvore pravi, široki pokret za nezavisnost. Prosečne Ujgure do sada je bilo nemoguće generalno optuživati da podržavaju separatizam. Međutim, Peking već godinama čini sve da se to promeni. Centralne vlasti ograničavaju verske slobode i ekonomski diskriminišu muslimansko stanovništvo. One tolerišu nasilje Han Kineza nad Ujgurima da bi onda silom ugušile proteste zbog toga. Čak u Tibetu, koji se zvanično i dalje odriče nasilja, deo stanovništva se radikalizovao. Vlasti same prizivaju zavere koje vide iza svake pobune“, piše „Fajnanšel tajms Dojčland“.

Najzad, komentator lista Vestdojče cajtung primećuje:

„Kinesko rukovodstvo je svesno da samo sila ne može da reši probleme. Međutim, uverenje da će privredni razvoj takoreći sam po sebi izgladiti sve protivrečnosti sada se u Sinđijangu pokazalo kao iluzija. Možda će kinesko rukovodstvo shvatiti da je nešto suštinski pogrešno u njegovoj politici prema manjinama. Posle šezdeset godina krajnje je vreme“, piše list „Vestdojče cajtung“.

Povodom posete američkog predsednika Baraka Obame Moskvi list Fajnenšel tajms Dojčland ukazuje da dve zemlje imaju u principu različite interese u međusobnim odnosima i dodaje:

„Obama bi pre svega želeo da ublaži latentni sukob sa Rusijom koji je nasledio iz završne faze Bušove ere i uspostavi normalne odnose. To bi mu dobrodošlo, jer bi onda oslobodio snage i resurse za mnoga druga žarišta krize u svetu sa kojima je suočen u spoljnoj politici: Avganistan, Iran, Izrael.

S druge strane, Rusija nikako ne želi da bude samo još jedan predusretljivi partner među mnogima. Naslednica supersile Sovjetskog Saveza ima problema sa osećanjem sopstvene vrednosti i taj problem mora biti otklonjen prisustvom na najvišem međunarodnom nivou – najbolje redovnim konsultacijama na ravnopravnoj osnovi sa predsednikom jedine preostale supersile. Ukoliko je taj cilj moguće postići samo tako što će Moskva ciljano ostaviti sukobe da tinjaju onda je to sa ruskog stanovišta neizbežno. I kada je reč o nuklearnom razoružanju i raketnom štitu tek predstoje teški pregovori. Jučerašnji novi početak između Obame i Medvedeva, bar kada je o atmosferi reč, u najboljem slučaju može da doprinese da pregovaračka mašina nešto bolje radi nego do sada“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

O moskovskim razgovorima list Rajnpfalc piše:

„Tek pregovori o sadržaju ugovora pokazaće da li će dogovor o nuklearnom razoružanju biti i ostvaren. Pa čak ako SAD i Rusija bace rakete u staro gvožđe niko ne bi trebalo da veruje da će svet posle toga biti mnogo bezbedniji. Uprkos ogromnim arsenalima Moskva i Vašington bili su bar predvidivi, što se ne može očekivati od čudaka ovog sveta. Zato je prava opasnost u širenju nuklearnog oružja i to je pravi motiv Obamine inicijative. Samo ako se supersile razoružaju moguće je jedinstveno suprotstaviti se nuklearnim planovima Irana i Severne Koreje“ piše list „Rajnpfalc“.

Frankfurter algemajne cajtung komentariše rezultate parlamentarnih izbora u Bugarskoj i piše:

„Najnovijim izborom Bugari su potvrdili reputaciju najoriginalnijih birača na Balkanu: čovek koga su izabrali da ih razočara tokom sledeće četiri godine najbolje se može opisati kao živopisan lik na političkoj sceni. U devedesetim godinama, kada je još bio šef sofijske firme za zaštitu i uterivanje dugova bio je jedan od onih ljudi koji su se tada često sretali na ulicama istočnoevropskih gradova. Kada bi se pojavili bilo je mudro preći na drugu stranu ulice ili napustiti kafanu.

Uspon u politici Borisov može da zahvali slabostima etabliranih stranaka, ali i snažnoj podršci iz inostranstva, pre svega iz Nemačke. Veliku pomoć pružila mu je fondacija Hans Zajdel bliska liberalima, a veze sa njom potiču iz vremena kada je još bio drugi čovek u ministarstvu unutrašnjih poslova. Tada je među sunarodnicima stekao ime glavnog lovca na mafijaše, mada se niko nije upitao kako to da nikada nije ulovio ništa vredno pomena.

Odluka fondacije da podrži Borisova mogla je biti jednostavno izraz očajanja. Naime, u građanskom taboru u Bugarskoj posle poraza premijera Kostova na izborima 2001. godine više nema partnera koji bi imao izgleda da odigra veću ulogu u političkom životu. Tek Borisov pruža nadu da sa njim ponovo nastaje jači građanski blok. Činjenica je, međutim, da je on karijeru počeo u komunističkim vremenima i da je kasnije najuže sarađivao sa postkomunističkim krugovima.

Ali, odluka Bugara je jasna: oni veruju obećanjima Borisova da će se izboriti sa mafijom, korupcijom i nedostacima u privredi – on bi trebalo da bude novi jaki čovek“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević