Ratovanje ″na daljinsko upravljanje″ | Politika | DW | 31.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ratovanje "na daljinsko upravljanje"

Bespilotne letilice igraju sve važniju ulogu u vojnim intervencijama. Slično je i u nemačkoj vojsci – Bundesveru. Mnogi spore korišćenje bespilotnih letilica, a osobama koje njima upravljaju, takođe nije nimalo lako.

Bespilotna letilica

Bespilotna letilica

Potpukovnik Karsten Endeman tri godine je kao pilot bio zadužen za bespilotne letilice tipa Heron u Avganistanu. Obuku je prošao u Izraelu. Na zadatku u Avganistanu je iz jednog kontejnera upravljao bespilotnim letilicama koje su poletale pedesetak metara dalje. Snimale su kuće, trgove - na tim područjima su se, kako se pretpostavlja, nalazili pobunjenici. Pomoću snimaka iz bespilotnih letilica ove pretpostavke su se mogle potvrditi. "Na nekim slikama se čak vidi da nose oružje", priča potpukovnik Bundesvera. Nemačka vojska bi potom ispalila neku vrstu signalne rakete i tako skrenula pažnju pobunjenicima da su uočeni. "To bi onda bilo dovoljno da odu", objašnjava Endeman.

Između igrice i okrutne ratne svakodnevice

Bespilotna letilica

Bespilotna letilica

Ono što zbog monitora i džojstika izgleda kao nekakva igrica zapravo je okrutna ratna svakodnevica. Iskusni pilot poput Endemana to jako dobro zna. "Sa ljudima koje pratim na ekranu veče pre toga sam još razgovarao", priča on. Onda kada mora da gleda kako ih ranjavaju, psihički je uznemiren. I dok Nemci za sada bespilotne letilice koriste samo u izviđačke i obaveštajne svrhe, SAD ih još od 2001. koristi sa naoružanjem.

Juta Veber, filosofkinja sa Univerziteta Paderborn istražuje temu automatizovanog rata. "Ne šalje samo vojska bespilotne letilice u zemlje koje nemaju efikasnu protivvazdušnu obranu da bi tamo ciljano ubijali ljude bez da im se prethodno sudi, već to čine i tajne službe", kritikuje Veber tu praksu u razgovoru za DW. Ona je karakteriše kao "izrazito problematičnom". Osim toga, na taj način ubijaju se i civili čije ponašanje odgovara određenim šablonima koje, na primer, odgovaraju profilu militantnih islamista.

Prema navodima medicinske mirovne organizacije Medact od 2001. godine u Pakistanu, Somaliji i Jemenu u akcijama bespilotnih letilica ubijeno je između 3.000 i 4.500 ljudi.

Što će Nemcima „predatori“?

"Akcije bespilotnih letilica uz pridržavanje trenutno važećih pravnih odrednica smatram etički u redu", izjavio je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer. Kupovinu bespilotnih letilica za Bundesver on smatra "sigurnosno-politički i tehnološki smislenom". Do sada je nemačka vojska koristila bespilotne letilice tipa Heron 1. Tri takve letilice koje je Nemačka „lizingom“ nabavila od izraelskog proizvođača oružja IAI koriste se u Avganistanu od 2009. godine. Heron 1 poseduje infracrvene kamere i kamere za dnevno svetlo, može biti u vazduhu i do 18 sati.

U jesen 2014. ističe ugovor sa izraelskom firmom. I trenutno sve govori u prilog tome da će nove varijante oprobane američke borbene bespilotne letilice Predator zameniti Heron u nemačkoj vojsci. Još je međutim pod znakom pitanja da li SAD sme i želi uopšte Nemačkoj da proda svoju bespilotnu tehnologiju, koja se može koristiti i u borbene svrhe. Govori se o "lajt verziji" Predatora. U Nemačkoj se već žestoko raspravlja o tome šta će Bundesveru ovakve letilice i koliko su one moralno opravdane, a nakon parlamentarnih izbora u jesen će sigurno biti nastavljene.

Planirana kupovina takozvanih Eurohawk - izviđačkih letilica za sada je obustavljena. Četiri takve letilice sa odgovarajućim opremom na zemlji, koštaju preko milijardu evra, ali stručnjaci računaju da je njihova cena zapravo znatno veća.

Autor: Sven Ahnert / Dunja Dragojević
Redakcija: Jakov Leon