Ratne reparacije ponovo tema u Grčkoj | Evropa | DW | 04.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ratne reparacije ponovo tema u Grčkoj

Za Nemačku je to pitanje odavno rešeno, ali ne i za Grčku. Ministarstvo finansija u Atini oformilo je radnu grupu koja treba da ispita da li postoji mogućnost reparacije ratnog duga od strane Nemačke.

Grčka trenutno proverava reparaciju duga Nemačke zbog uništavanja i nacističkih zločina tokom Drugog svetskog rata. U Atini kažu da se radi o otplati prinudnog zajma iz 1942. godine koji do danas nije vraćen grčkoj Centralnoj banci. Prema rečima zamenika grčkog ministra finansija Hristosa Staikorasa, radna grupa je oformljena kako bi istražila arhive sa relevantnim dokumentima. Do kraja 2012. godine trebalo bi da se objave prvi rezultati ovog istraživanja.

Ponovo aktuelizovana reparacija

Konferencija u Londonu o dugovima 1953. godine

Konferencija u Londonu o dugovima 1953. godine

Mnogi posmatrači, iz Grčke takođe, pitaju se da li se danas, skoro 70 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, još uvek može postavljati pitanje prava na reparaciju štete. Stelios Perakis, pravnik i profesor za međunarodno pravo na Univerzitetu u Atini uveren je da može. On se zalaže za sprovođenje potraživanja u najkraćem mogućem roku. Takvih potraživanja duži period nije bilo. Tvrdilo se da je razlog za to međunarodna situacija sa ugovornim pozicijama posle rata, ali to nikako ne znači da je Grčka izgubila svoje pravo, smatra atinski profesor.

„Londonski sporazum iz 1953. godine predviđa da se takve uplate mogu odlagati do konačnog namirenja reparacija. Već u novembru 1955. godine Grčka je nemačku stranu opomenula zbog neplaćanja odštete, ali su ostali bez odgovora. Doduše, davane su političke izjave u smislu da ta potraživanja nisu više aktuelna", kaže profesor Perakis.

Hitler lično priznao dug

Ljudi koji su preživeli nacističke masakre i naslednici žrtava rata u Nemačkoj smatrali su da grčka vlada ne zastupa dovoljno energično njihova prava. Verovatno iz straha da bi takav potraživanja mogla da izazovu štetu na osetljivom spoljnopolitičkom planu. Mnogi su podneli tužbe grčkim sudovima. Tako su ljudi koji su preživeli masakr u selu Distomon dobili 30 miliona evra za nadoknadu štete, ali je izvršenje presude blokiralo grčko Ministarstvo pravde.

Grčka strana smatra da ima pravo da traži i povraćaj beskamatnog prinudnog kredita koji je nametnut Nacionalnoj grčkoj banci 1942. godine i koji je u okupiranoj zemlji izazvao galopirajuću inflaciju. Sa tim novcem nacistički režim je finansirao troškove opsade kao i razne vojne operacije u severnoj Africi koji su delom išli preko Grčke.

„Sa pravnog stanovišta lakše je kao reparaciju opravdati prinudni kredit. Uostalom, niko ne sumnja da je u to vreme zaključeni ugovor sproveden“, kaže Perakis. „Hitler lično je priznao ovaj dug i počeo sa vraćanjem, ali je nakon završetka rata značajan deo sume opstao neisplaćen.“

Spas za budžet?

Mnogi su skloni da potraživanja Grčke protumače kao mogućnost restrukturisanja grčkog budžeta. Bilo kako bilo pitanje reparacije je sada zamrznuto i ranije presude protiv Nemačke su odbačene. Tužbe pojedinaca više nisu moguće. Ali, države još uvek mogu da tuže drugu državu. Pravnik Stefanos Foutrounidis u tom smislu kaže: „Zajedno sa grčkim Udruženjem žrtava opsade prikupićemo što više pritužbi i proslediti ih grčkom Ministarstvu spoljnih poslove.“

Autori: Janis Papadimitriu / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković