1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rat SRJ vs. NATO je bio besmislen?

Rat protiv NATO je za Srbiju bio bezizgledan, smatra Državni sekretar u Ministarstvu Srbije za Kosovo, Oliver Ivanović. Milošević i njegov režim počeli su rat protiv čitavog sveta iako je bilo jasno da će ga izgubiti.

Zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske SRJ pogođene prilikom NATO bombardovanja

Zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske SRJ pogođene prilikom NATO bombardovanja

"Nema tu dileme - to je bio poraz koji se očekivao. Protiv NATO i njegovih 18 tadašnjih zemalja mi u tom trenutku jednostavno nismo imali šanse. Zato mislim da je to bila jedna suluda politika, koja je prethodno napravila niz velikih grešaka, grešaka prema jednoj etničkoj zajednici, ali grešaka i prema susedima, i rezultat svega toga i konačna greška jeste da smo okrenuli svet protiv sebe".

Miloševićeva propaganda je potpisivanje takozvanog Kumanovskog sporazuma od 9.6.1999, kojim je okončano 78-dnevno bombardovanje i regulisano povlačenje srpske vojske sa Kosova, proglasila za "veliku pobedu":

Kosovo je već godinu dana nezavisna država

Od 17. februara prošle godine Kosovo je nezavisna država koju je priznalo 60 zemalja. Među njima su i 22 zemlje Evropske unije kao i Sjedinjene Američke Države. Osim Srbije i Bosne i Hercegovine, Kosovo su priznale i sve države bivše Jugoslavije.

Za vladu u Prištini, Kosovo je bezbedna, stabilna i demokratska država, kako prenosi ministar unutrašnjih poslova Zenun Pajaziti.

"I pored teškoća koje smo imali, Kosovo je potpuno stabilna zemlja. Bezbednost na Kosovu je često politički problem, ali mi moramo i dalje raditi na zadobijanju poverenja svih etničkih grupa. Kosovske institucije posebno vode računa o pravima manjina. Uz podršku KFOR-a i EULEX-a napredak će biti još brži i dinamičniji".

Kosovo je za Srbe i dalje nebezbedno

Za Srbe, doduše, Kosovo deset godina posle rata nije ni slobodna, ni bezbedna zemlja.

"Tu još uvek ima jedna etnička zajednica koja ima ozbiljan problem, to su Srbi - samom činjenicom da su Srbi. Mislim da je problem utoliko teži što se u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji nalaze međunarodne snage - te snage plus međunarodni policajci i Euleks nisu dovoljni da se Srbi slobodno osećaju".

Trenutno je na Kosovu stacionirano više od 15.000 vojnika KFOR-a; tamo deluje gotovo 2000 međunarodnih i oko 8000 kosovskih policajaca. Početkom godine počela je i obuka Kosovskih snaga bezbednosti sa oko 2500 policajaca (i 800 rezervista). Radi se o profesionalno obučenim organima reda. Pajaziti kaže da svi stanovnici Kosova mogu da se osećaju sigurno.

"Ono što, doduše, ne možemo da garantujemo, jeste bezbednost osoba umešanih u organizovani kriminal. Pozivamo Srbe da sarađuju sa kosovskim institucijama".

Od tada, situacija na Kosovu je relativno mirna

Proslava godišnjice nezavisnosti i čitav niz komemoracija prošli su mirno. Od aprila, misija Evropske unije EULEX deluje na čitavoj teritoriji Kosova. I pored toga, situacija je napeta i nestabilna. Međunarodno vojno prisustvo će očigledno biti potrebno sve dok domaće snage reda ne budu u stanju da se staraju o bezbednosti svih etničkih grupa. Tako je i Bundestag krajem maja obrazložio produženje mandata vojnika Bundesvera na Kosovu za još godinu dana. Nemački ministar spoljnih poslova, Frank-Valter Štajnmajer, rekao je da se Kosovo nalazi pred velikim izazovima - te da su privredna obnova i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala samo neki od njih.

"Međuetničke napetosti na Balkanu i dalje postoje, ali odlučujuće je da duh rata tamo više nije prisutan. I pored napretka na Kosovu i u čitavom regionu, i dalje će biti potrebno vojno prisustvo".

Povlačenje međunarodnih snaga sa Kosova je zbog toga nezamislivo kako za Srbe tako i za vladu u Prištini. Suviše je velika bojazan od izbijanja novih etničkih sukoba.

"Međunarodne trupe će na Kosovu i Metohiji morati da ostanu još jako dugo vremena. Mislim da je stanje dosta mirno, ali to ne znači da je i stabilno... mislim da je međunarodno prisustvo potrebno narednih 10-15, a možda i više, godina".

Za napetosti odgovorne paravojne formacije

Vlada u Prištini za napetu situaciju u Kosovskoj Mitrovici i na severu Kosova odgovornim smatra "naoružane paravojne i čak srpske policajce". Zbog bezbednosti u čitavom regionu međunarodno vojno prisustvo je i dalje neophodno, smatra Pajaziti.

"Projekat podrške koju pružaju međunarodne snage i dalje će trajati. Mi smo u međuvremenu formirali sopstvene kapacitete za održavanje bezbednosti, ali, situacija u zemlji ipak zavisi i od situacije u čitavom regionu. Zbog toga će prisustvo međunarodnih trupa još neko vreme biti veoma važno".

autor: B. Cani / S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 10.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I6Zy
  • Datum 10.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I6Zy