1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Rat protiv terora je međunarodno pravo?

Većina nemačkih listova i danas objavljuje razne analize i osvrte na terorističke napade od 11.9. i desetogodišnjicu koja se navršava ovog vikenda. Mnoga pitanja ostaju i dalje otvorena.

default

11.9.

U rubrici „Mišljenja“, list Frankfurter rundšau objavio je komentar gosta Matijasa Johajma, predsednika Međunarodnog udruženja lekara protiv atomskog rata, povodom napada na SAD od 11. septembra 2001. i posebno rata protiv terorizma koji je usledio: „Ko god da je planirao te napade – simbolika njihovog cilja je evidentna. Reč je o centralnom mestu međunarodnog finansijskog sveta, na američkoj teritoriji. Neljudskost atentata je izazvala empatiju čitavog sveta sa ljudima u Njujorku. Ali, reakcija američke vlade nije predstavljala adekvatan odgovor pravne države. Naprotiv: rat protiv terora je prekrio čitave zemlje poput Avganistana ili Iraka, smrću i uništenjem.

U Velikoj Britaniji je renomirani medicinski časopis Lanset 2006. objavio studiju sačinjenu naučnim sredstvima epidemiologije, u kojoj se još tada govorilo o 600.000 žrtava rata u Iraku. Napad na tu zemlji nije odobren u Savetu bezbednosti, iako je američki ministar spoljnih poslova Pauel mnoštvom falsifikovanih informacija nastojao da ubedi članove tog tela da ga odobre.

New York 9/11 Helfer in Trümmern

U Avganistanu je Rat protiv terora počeo novi krug katastrofe rata koji tamo besni već 30 godina, uz različite međunarodne aktere. Desetine hiljada civila su pale kao žrtve tog rata. Pri tome nijedan jedini Avganistanac nije među osumnjičenima za napade od 11. septembra, a tadašnja talibanska vlada je ponudila izručenje Bina Ladena međunarodnom sudu u slučaju da se iznesu značajne indicije o njegovoj krivici. O teškim posledicama koje je 30-godišnji rat ostavio – i dalje ostavlja - u porodicama i biografijama ljudi u Avganistanu, stalno iznova saznajem u mojoj psihoterapeutskoj ordinaciji u razgovorima sa imigrantima iz Avganistana.

Rat protiv terora je međunarodno pravo, baš kao i individualna ljudska prava, pretvorio u prazno slovo na papiru. […] U trenutku egzekucije glavnog osumnjičenog, Osame Bina Ladena, nije postojala optužnica protiv njega. To pojačava sumnje u rezultate zvaničnog izveštaja vladine Komisije za istragu atentata od 11.9, o kojima se diskutuje i u medijima. Ujedinjene nacije, koje prema sopstvenoj osnivačkoj povelji žele da prevaziđu rat kao bič čovečanstva, sa svojim Savetom bezbednosti su postale instrument legitimacije agresivnih vojnih operacija kao u poslednje vreme protiv Libije…“

Wikileaks Internet Botschaftsdepeschen USA ungeschwärzt

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung objavio je veliki intervju sa Džulijanom Asanžom, osnivačem platforme Vikiliks, koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru. Tu Asanž kaže da trenutno za Vikiliks radi 20 stalnih saradnika, kao i da je taj sajt na meti svakodnevnih hakerskih napada, ali da njegov tim raspolaže tehnologijom koja omogućava da se ti napadi neutrališu. Na pitanje novinara o dejstvu embarga velikih firmi koje izdaju kreditne kartice i koje nisu htele da obrađuju donacije za Vikiliks, Asanž odgovara: „To nas je koštalo 90 odsto prihoda, odnosno, 15 miliona evra. Morali smo da smanjimo personal i materijale koje smo objavljivali. I pored toga, otkako sam u decembru uhapšen, svake nedelje smo objavljivali nova dokumenta. Pa i kada sam bio u zatvoru.”

Asanž dalje navodi da su otkrića Vikiliksa imala pozitivan politički efekat u slučaju tzv. Arapskog proleća, koje je počelo u Tunisu. On ističe da time ne želi da umanji doprinos, hrabrost i žrtve tuniskih aktivista. “Tunižani su vrlo dobro znali za korupciju. Isto tako je i 20.000 političkih zatvorenika i članova njihovih porodica u Egiptu znalo šta znači biti politički aktivan u vreme Mubaraka. Pravo otkriće je bilo zapravo da je i Vašington sve to znao. Tako korupciju i mučenje više niko nije mogao da poriče – ni dotične zemlje, ni SAD i Evropa, koji su podržavali te režime. Tako je spoljna podrška pala u isto vreme kada i unutrašnja.“

A u uglednom švajcarskom dnevniku Noje cirher cajtung nalazimo i članak o Srbiji, tačnije, o Paradi ponosa koju aktivisti žele da održe i ove godine. „Moglo se i očekivati da će se tome usprotiviti nacionalisti iz provincije. Dragan Marković, zdepasti gradonačelnik gradića Jagodine, okarakterisao je homoseksualnost kao bolest a demonstracije kao paradu srama. Beogradski gradonačelnik Dragan Đilas, koji stiče zasluge u obnovi grada, populistički duva u istu tikvu. […] Kada je nedavno na beogradskom BirFestu došlo do tuče sa dvadesetak povređenih, jedan od učesnika u diskusiji je upitao zašto se ne zabrani BirFest: “Da li je u Beogradu ispijanje piva vrednije od zaštite od slobodnog izražavanja mišljenja?”

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon