Rat privatne štampe i državne televizije

Pozadina sukoba krije se u višegodišnjem natezanju oko pitanja šta javni, tj. državni i od televizijske pretplate finansirani mediji, imaju pravo da objave na svojim internet-stranicama, a šta ne. Glavni argument privatnih medija, koji bi najradije internet ponudu javnih radio i TV stanica sveli na raspored programa, jeste da državni mediji svojom sveobuhvatnom i opširnom ponudom na internetu ugrožavaju poziciju privatnih koji su prisiljeni da se sve više okreću ovom mediju kao nosiocu marketinških aktivnosti.

Gnev privatnih medija je izazvalo izveštavanje državnog povereništva koje je, s manjim izuzecima, dalo zeleno svetlo za internet nastup svih 37 državnih radio i TV stanica. Naime, Programsko veće javnih medija zaključilo je da internet ponuda javnih medijskih ustanova ne utiče negativno na marketinško tržište te da, prema tome, ne ugrožava pozicije privatnih izdavača.

Državni mediji su bili prisiljeni da promene deo svog internet nastupa zbog dilema koje su stigle iz Brisela. Privatni mediji sad smatraju da razlozi zbog kojih su bili protiv internet ponude državnih medija nisu uklonjeni te da javne TV i radio stanice na svojim internet stranicama i dalje nude sadržaj koji je formom i sadržajem „domena štampe“. Time, mišljenja su privatnici, dolazi do stvaranja nelojalne konkurencije i to finansirane novcem pretplatnika.

Njima pretplata, a nama?

No javni mediji su poslednjih meseci, uz veliki otpor, učinili ono što se od njih tražilo, dakle s interneta su skinuli sve arhivske priloge. Na internetu se sme objavljivati jedino materijal koji je direktno povezan s emitovanim programom. Privatni izdavači su naravno i dalje nezadovoljni činjenicom da javni mediji od ubrane pretplate finansiraju svoj „raskošni“ internet nastup tvrdeći da novac od pretplate uopšte nije namenjen toj svrsi nego proizvodnji TV i radio programa.

Komentator FAZ dao je sebi oduška i na naslovnoj strani optužio ARD da praktikuje
„državno novinarstvo“. Reakcija je bila žestoka i, što je neuobičajeno, javna. Direktor ARD-a Peter Budgust je komentar „neposlušnog“ novinara Mihaela Hanfelda, nazvao „apsolutno preteranim“ i „nedostojnim novina poput FAZ-a“. Jedan od izdavača uglednog dnevnika iz Frankfurta i jedan od vodećih nemačkih intelektualaca, Frank Širmaher poručio je ARD-u da svoje novinare ne namerava da kažnjava, „pogotovo ne na nalog drugih“ pa je Budgusta, s kojim se i lično poznaje, prozvao zbog „neuobičajene“ indiskrecije.

Kolikogod bio apsurdan, ovaj javni sukob dvojice vodećih predstavnika ozbiljnog novinarstva u Nemačkoj pokazuje razliku u odnosu prema pojmovima privatnog i javnog medija danas. S jedne strane, javni mediji se vide kao zaštitnici javnog interesa i drže se svog, u Ustavu definisanog, zadatka, a to je sveobuhvatno i objektivno izveštavanje građana tj. pretplatnika.

S druge strane, privatna štampa, pogotovo ugledni i ozbiljni dnevnici poput FAZ-a ili Zidojče cajtunga, u vreme opadanja tiraža strahuju za egzistenciju i napadaju konkurenciju koja živi od poklonjenog novca. Nedavnom političkom odlukom se promenio i sistem ubiranja TV i radio pretplate koji javnim medijima osigurava još veću svotu nego dosad – preko 7 milijardi evra godišnje.

Autor: Nenad Kreizer/agencije

Odg. urednik: Nemanja Rujević