1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Rat oružjem prerastao u rat rečima

Rat na Kavkazu, njegove posledice i implikacije i dalje su osnovne teme komentara u nemačkoj štampi, mada je velika pažnja posvećena i najnovijem izveštaju o privrednim kretanjima.

default

Rusko-gruzijski sukob i dalje u centru pažnje nemačkih medija

List "Frankfurter rundšau“ piše o današnjoj poseti nemačke kancelarke Angele Merkel Sočiju: "Jedva da je ućutalo oružje na Kavkazu, rasplamsao se rat rečima. Kancelarka će morati da ispolji poprilično diplomatsko umeće prilikom susreta sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Sočiju. Njen imidž odlučne pobornice ljudskih prava podrazumeva sukob. Međutim, politička racionalnost upućuje na umereniji pristup. U Evropskoj uniji i kod njenog prijatelja Buša Angela Merkel za to neće čuti samo reči pohvale“, piše „Frankfurter rundšau“.

List "Frankfurter algemajne cajtung“ takođe komentariše susret Merkel–Medvedev i piše: "Pre svega zapadni Evropljani ne bi smeli i dalje da veruju - i da to iz sveg glasa objavljuju - da se zbog neizbežne saradnje sa Rusijom u velikim svetskim pitanjima – kada je o malim nacijama reč – mora zažmuriti na jedno oko. Ruski pristup Gruziji, počevši od rusifikacije Južne Osetije, nije nikakva malenkost i poređenja sa gušenjem praškog proleća 1968. godine ili studentskom krizom pre 70 godina nisu samo histerija. Putinova Rusija, u kojoj se ponovo vodi računa o Staljinovim spomenicima, ne želi da se prošlost izbriše – bar ne onaj njen veliki i moćan deo.

Sistem dvostrukih aršina

Za tri sata koliko ostaje u Sočiju kancelarka u tome neće ništa moći da promeni. Međutim, to bi moralo biti dovoljno vremena da ruskom vrhu objasni da će ubuduće na rusku oštrinu odgovor biti oštrina Zapada. Upravo Nemci, koji bi više od bilo kog drugog morali da uče iz istorije, najmanje smeju biti skloni politici stišavanja (apeasment). Lagodne godine odnosa sa Rusijom u kojima gotovo da nije bilo problema su prošlost. To je poslednji čin spoljnopolitičke emancipacije ujedinjene Nemačke“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Najzad, komentator lista "Noje Rur noje Rajn cajtung“ setio se u vezi sa ratom na Kavkazu Kosova i piše: "Ne važi li za Rusiju isto što je važilo, na primer, za Srbiju? Zvuči cinično, ali pet stalnih članica Saveta bezbednosti postaju izrazito kratkovide kada su same deo nekog problema. Uzrok kratkovidosti je veto na koji imaju pravo. Utoliko su sve oštre reči i pretnje na račun Rusije samo šou. Zbog Gruzije nijedna članica Saveta bezbednosti neće rizikovati svetski požar. Utoliko, paradoksalno, velika petorka ostaje verna obavezi da brine o miru u svetu i međunarodnoj bezbednosti. Razaranja, pobijeni civili, sto hiljada izbeglica tu očigledno ne igraju neku ulogu. Imajući to u vidu koliko se može imati poverenja u buduće odluke Saveta bezbednosti?“, pita se komentator lista.

Usporen privredni rast u Nemačkoj

Saopštenje statističara da je društveni proizvod Nemačke u drugom kvartalu opao za 0,2 odsto privukao je veliku pažnju komentatora. Tako list "Leipciger folkscajtung“ piše: "Brže, više, dalje – to je deviza u vreme Olimpijskih igara. Čini se da je ta deviza postala i filozofija privrede. Očekuje se samo rast, čim se smanji promet izdaju se upozorenja da prete gubici. Stabilna situacija se odjednom pretvara u nulti rast. Opravdana očekivanja u pogledu privrednog rasta učinila su da se izgubi iz vida, kao uostalom i u sportu, da je nemoguće uvek ići samo nagore“, piše „Lajpciger folkscajtung“.

Börse in Frankfurt/Main

Privredni rast u Nemačkoj usporen, ali još uvek mnogo bolji nego u okolnim zemljama

A komentator lista "Tiringer algemajne cajtung“ primećuje: "Trajno sređivanje državnog budžeta bilo bi mnogo korisnije od na brzinu usvojenih programa za podsticanje konjunkture. Cilj da se 2011. godine uravnoteži budžet nedovoljno je ambiciozan i to je prekasno. Opasnosti po rast – visoke cene energije, slab dolar ili kriza nekretnina u SAD – ostaju sumorni pratioci nemačkog privrednog razvoja“.

Ali, taj razvoj je i dalje mnogo uspešniji nego u okolnim zemljama, smatra "Fajnenšel tajms Dojčland“ koji piše: "Nemački privredni rast nije opao toliko koliko se proricalo. Mnogo više zabrinjava u kojoj meri okolne zemlje nazaduju. Prvi put od kako je uveden evro ovog proleća došlo je do smanjenja društvenog proizvoda u evro-zoni. Tako nemačka preduzeća ne mogu da računaju na kupce u Francuskoj, Italiji, Španiji i Holandiji, odnosno dalji rast izvoza u te zemlje. Svuda su veliki šokovi proteklih meseci ostavili posledice: rast cena energije i sirovina, rast vrednosti evra i rast kamata“, piše "Fajnenšel tajms Dojčland“.

  • Datum 15.08.2008
  • Autor Štampu prelistavao Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Exhx
  • Datum 15.08.2008
  • Autor Štampu prelistavao Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Exhx