Rastegljivost crvenih linija Srbije

Na samom početku 2011. godine Evropska unija je Srbiji, u formi Rezolucije Evropskog parlamenta, kao i ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), poslala poruku podrške njenim evropskim ambicijama, ali i spisak očekivanja od Beograda. Tada se kao ključni detalj za napredak ka članstvu i najveći izazov za Srbiju isticala puna saradnja sa Tribunalom u Hagu.

Haški uslov

Srbija će, kako se ispostavilo, tokom 2011. uhapsiti i isporučiti i preostala dva, od ukupno 46 haških begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Povodom ovih hapšenja iz Brisela su na račun Beograda stigle reči pohvale. Ocenjeno je tako da je u pitanju „veliki korak kako za Srbiju tako i za region, EU i međunarodnu pravdu“, da je “Beograd pokazao kredibilitet i predanost“, da je „jedno poglavlje istorije zatvoreno“, a da je otvorena „nova mogućnost za napredak Srbije na evropskom putu“:

„Da li je Srbija danas bliža EU nego što je bila juče? Odgovor je – apsolutno da. Da li je to uklonilo preostalu listu reformi i kriterijuma koji se moraju ispuniti kako bi Evropska komisija mogla da podrži kandidaturu Srbije-nije.Ta lista je samo kraća za jednu tačku“, izjavio je komesar za proširenje EU, Štefan File, insistirajući na daljem intenziviranju reformi, koje su navođene kao ključ za obezbeđivanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije povodom zahteva Srbije dobijanje kandidatskog statusa.

Reformski uslov

Kada je o drugoj ključnoj oblasti, reformskim procesima u zemlji, Beograd je u januaru 2011. predao Briselu 6000 stranica odgovora na Upitnik kojim je Evropska komisija želela da dobije detaljan presek stanja u svim oblastima u zemlji. To je bio neophodan korak za izradu mišljenja Komisije o napretku zemlje i njene spremnosti za dobijanje statusa kandidata. Tada je bilo naglašeno da Srbija mora iskoristiti naredne mesece kako bi napredovala po pitanju reforme pravosuđa, restitucije, izbornog zakona, borbe protiv korupcije i kriminala.

Neposredno pred donošenje mišljenja Evropske komisije u oktobru, srpski zvaničnici su u prvi plan isticali ispunjenost „haškog uslova“ i napredak u nekim od najosetljivijih reformskih procesa u zemlji, naglašavajući da zemlja ima „snažnu kandidaturu“ za dobijanje preporuke za kandidatski status, a, u najboljoj opciji, pominjao se i datum za početak pristupnih pregovora. Evropska komisija je u oktobru donela jedan od najpozitivnijih izveštaja o napretku Srbije u procesu evrointegracija i dodato je :

„Na osnovu postignutog napretka u oblasti reformskog procesa, saradnje sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju i napretka u oblasti regionalnog pomirenja preporučujem da se Srbiji odobri status zemlje kandidata , podrazumevajući da se ona vrati u dijalog sa Kosovom i u dobroj volji primeni već postignute dogovore. Dalje, preporučujem i da pristupni pregovori počnu čim Srbija postigne dalji progres u ispunjavanju jednog ključnog prioriteta, a to je nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom“, izjavio je komesar za proširenje Štefan File.

U nastavku: Kosovski uslov

Kosovski uslov

I dok su u evropskim institucijama govorili da je Srbiji kandidatura nadohvat ruke i da je Evropska komisija svoju preporuku donela uz konsultacije sa zemljama članicama, analitičari su upozoravali da će, pored tehničkih kriterijuma( ispunjenosti kriterijuma iz Kopenhagena), za konačnu odluku zemlja članica važni biti i politički kriterijumi, čiji je fokus sa haškog, prebačen na kosovsko pitanje.

Brisel je sve vreme insistirao na normalizaciji odnosa između Beograd i Prištine. To, prema rečima evropskih zvaničnika, ne podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, ali podrazumeva dobre međususedske odnose i poboljšanje živora ljudi na trenu, kroz rešavnje tehničkih pitanja. I upravo je uz insistiranje i Brisela i Prištine na terminu „tehnička pitanja“, u martu ove godine, posle više od decenije prekida u komunikaciji, počeo dijalog između Beograd i Prištine.

Crvene linije

Označen kao istorijski trenutak i početak nove faze u odnosima Srbije i Kosova, na dnevnom redu dijaloga našla su se pitanja matičnih knjiga, imovinskog katastra,slobode kretanja, telekomunikacije, funkcionisanja srpskih telekomunikacionih i energetskih kompanija na Kosovu, carinski pečat Kosova, priznavanje univerzitetskih diploma, predstavljanje Kosova na regionalnim forumima..Iako su obe strane tokom razgovora jedna drugoj zamerale nefleksibilnost ili maksimalističke zahteve, ipak je došlo do prvih dogovora.

Međutim, implementacija dogovora o carinskom pečatu, pokazala se kao uvod u nove sukobe. Za Prištinsku stranu to je bio signal da preuzme kontrolu nad svim prelazima, dok se Beograd protivio bilo kakvim naznakama državnosti Kosova, na prelazima sa Srbijom. Dolazi do eskalacije prilika na severu Kosova, Srbi postavljaju barikade, a neki od prelaza su i zapaljeni. Prilikom pokušaja uklanjanja barikada dolazi i do sukoba pripadnicima Kfora. Povređenih ima sa obe strane, i među Srbima i među nemačkim i austrijskim vojnicima Kfora, a dijalog između Beograda i Prištine se prekida:

„Da bi došli do rešenja nekada je neophodno povući crtu i to je ono što smo uradili. Ta crta nije klanac među nama, ona je odraz doslednosti našeg stava da nasilje i jednostrani potezi moraju prvo da budu tretirani u onosu na druga pitanja“, izjavio je tom prilikom šef pregovaračkog tima Beogrdau dijalogu sa Prištinom, Borislav Stefanović.
Evropski duh

Linije, i to one crvene, već su i ranije bile pominjanje kada je u pitanju bio odnos Srbije prema posrednom ili neposrednom priznavanju nezavisnosti Kosova. Evropa, sa svoje strane, nikada eksplicitno to nije ni tražila, ali su različite zemlje Unije različito tumačile okvire „normalizacije odnosa“ sa Kosovom- od uspešnog tehničkog dijaloga zarad dobrobiti građana, nesmetanog kretanja robe i ljudi, preko dogovora o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, pa do ukidanja paralelnih struktura na severu Kosova:

„Želim jasno da kažem da od onih koji pretenduju da uđu u EU, očekujemo da pokažu evropski duh. A to označava kooperaciju, a ne konfrontaciju. Od toga zavisi i naša podrška i njihov progres“, izjavio je šef nemačke diplomatije Gido Vestervele, pred odluku zemlja članica o kandidatskom statusu Srbije.

Ohrabrivanje

Iako je dijalog Beograda i Prištine nastavljen uz dogovor o zajedničkom upravljanju prelazima, odnosno granicama na severu Kosova, a ministri spoljnih poslova EU početkom decembra pozdravili mišljenje Evropske komisije, kojim se Srbija preporučuje za kandidaturu za članstvo u EU, odluka lidera zemalja Unije sa decembarskog Samita bila je, prema tumačenju jednih, odlaganje, dok je prema tumačenju drugih, bila negativan odgovor, koji je povukao za sobom između ostalog i ostavku jednog od najvećih evroentuzijasta u Srbiji, potpredsednika Vlade Srbije, zaduženog za evrointegracije, Božidara Đelića:

„Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa dijalogom i popravi odnos sa Prištinom zarad regionalne stabilnosti i sopstvenog interesa. Nastavićemo da procenjujemo situaciju sa jasnim ciljem da odobrimo Srbiji status zemlje kandidata“, izjavio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej. Iako bi se o kandidatskom statusu Srbije trebalo ponovo da razgovara u februaru i martu sledeće godine, poslednjih dana 2011. mogla su se čuti pitanja o promeni prioriteta Srbije i rastegljivosti njenih crvenih linija.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković