1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Raste nezadovoljstvo u Vojvodini?

Izjava bivšeg ministra i profesora Beogradskog univerziteta Dragana Veselinova da u Vojvodini treba da se održi referendum te da Vojvodina i Srbija nikada nisu ni bile ista država, izazvala je oštre reakcije i osude…

Ekstremističke ideje ili stvarno nezadovoljstvo u Vojvodini?

Ekstremističke ideje ili stvarno nezadovoljstvo u Vojvodini?

Politički analitičar Miroslav Samardžić za Dojče vele ocenjuje da je reč o opasnoj ideji. „Nema dileme da je njegova ideja ekstremistička, da se demokratskim putem ne može ostvariti već samo nasiljem. Dakle, Vojvodina-republika se može ostvariti na isti način na koji je devedesetih godina prošlog veka planirano da se napravi ‘velika Srbija’. Znači, to može da se uradi samo nasiljem, demokratskim putem ne može”, kaže Samardžić.

Proizvođenje krize ili nezadovoljstvo?

Samardžić smatra da među građanima u pokrajini za sada nema podrške za takve ideje. „Za sada nema potencijala u stanovništvu Vojvodine da se sledi jedna takva ekstremna politička pozicija. Ali, po mom mišljenju cilj ekstremnih autonomaša jeste da izazovu krizu, a da se o statusu Vojvodine rešava u inostranstvu. Da rešavaju Brisel i Vašington na osnovu krize koja se proizvede na terenu“, ocenjuje Samardžić.

Akcija „Ja sam Vojvođanin” uoči popisa takođe je izazvala veliku pažnju

Akcija „Ja sam Vojvođanin” uoči popisa takođe je izazvala veliku pažnju

Đorđe Subotić, predsednik nevladine organizacije Vojvođanski klub, misli drugačije. „Na poslednjem referendumu za Ustav Srbije, 56 odsto građana Vojvodine nije glasalo za ovaj i ovakav centralistički ustav, koji Vojvodinu formuliše kao nesuštinsku autonomiju, odnosno autonomiju bez autonomije. Dakle, među tih 56 odsto građana treba tražiti biračko telo za ovu ideju“, navodi Subotić.

Nezadovoljstvo uzrokovano siromašenjem

Subotić tvrdi da razloga za nezadovoljstvo Vojvođana ima i previše. „Vojvodina je od nekad najrazvijenijeg područja pored Slovenije i Hrvatske, postala jedna od nerazvijenih regija Srbije. I to je sigurno prostor da se artikuliše nezadovoljstvo koje je kod građana prilično vidno. Ali je problem u tome što nema političke stranke koja je spremna da to artikuliše na izborima”, smatra Subotić.

Novija istraživanja javnog mnjenja govore o tome da se u znatnoj meri povećao broj ispitanika koji su nezadovoljni statusom Vojvodine i koji smatraju da Vojvodini treba da se vrati autonomija koju je imala po Ustavu SFRJ iz 1974. godine, zatim za Vojvodinu kao federalnu jedinicu, odnosno republiku unutar Srbije, a povećao se i broj onih koji su za Vojvodinu kao samostalnu državu.

U svakom slučaju, očigledno je da za sada u Vojvodini ne postoji nijedna relevantna politička stranka koja se otvoreno zalaže za samostalnost ove pokrajine od Srbije.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM