Raste nada u Ukrajini | Politika | DW | 24.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Raste nada u Ukrajini

Nada da će se napetost u Ukrajini smanjiti sve je veća. Proruske snage najavile su primirje. Ruski predsednik Putin zamolio je Gornji dom ruskog parlamenta da povuče dozvolu o upotrebi vojske na teritoriji Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin zamolio je Federalno veće u Moskvi da povuče dozvolu o vojnoj akciji u Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je za agenciju Interfaks da nakon stupanja na snagu privremenog prekida vatre u Ukrajini, situacija u susednoj zemlji nije više toliko napeta. Poslanik u Federalnom veću je izjavio da će ono zahtev predsednika Putina razmatrati u sredu (25.6).

Gornji dom ruskog parlamenta dao je predsedniku Rusije punomoć za vojnu intervenciju u Ukrajini. Predsednik je u objašnjenju mogućeg napada naveo da se ruski građani u Ukrajini moraju zaštititi. Ruska vojna doktrina dozvoljava upotrebu snaga bezbednosti u inostranstvu kako bi se zaštitili njihovi građani. Peskov je rekao da je predsednik Putin u pismu upućenom predsednici Saveta federacije Valentini Matvijenko, pozdravio početak dijaloga u Ukrajini. Razgovori između predstavnika Ukrajine, Rusije, OEBS-a i „čuvara naroda“ je važan signal.

Separatistički vođa Aleksander Borodaj iz samoproglašene „Narodne Republike Donjeck“ u petak (20.6.) je obećao dugoročno primirje. On je na taj način reagovao na odgovarajuću inicijativu ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. „Nadamo se da će tokom obustave vatre moći da počnu mirovni razgovori“, rekao je Borodaj.

Steinmeier bei Poroschenko 24.06.2014 Kiew

Štajnmajer i Porošenko u Kijevu

Porošenko je takođe u petak najavio jednostrano primirje od strane vladinih trupa i predstavio mirovni plan koji sadrži 14 tačaka. Proruske snage prvobitno su odbile i primirje i mirovni plan.

Iznenađujuća promena kursa

Do promene kursa došlo je nakon sastanka vođe separatista sa ruskim ambasadorom Mihailom Surabovim, jednim diplomatom OEBS-a i bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme koji je sastanku prisustvovao kao izaslanik predsednika Porošenka (naslovna fotografija).

Rusija je pozdravila odluku separatista: „Bolje 20 godina razgovarati nego jedan dan ratovati“, izjavio je savetnik Kremlja Vladimir Sorin za agenciju Interfaks. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio je dugoročno primirje, a ne samo prekid vatre. Lavrov je u telefonskom razgovoru sa nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom rekao da u Ukrajini mora da počne dijalog između rukovodstva u Kijevu i „čuvara naroda“ na istoku zemlje.

Štajnmajer se pored ostalih sastao i sa ukrajinskim predsednikom Porošenkom i ostalim vodećim političarima u Kijevu. Štajnmajer se u toku razgovora u Kijevu založio za to da primirje na istoku zemlje nadgledaju predstavnici OEBS-a. Štajnmajer je takođe rekao da je uslov za to da proruske snage puste na slobodu osam posmatrača OEBS-a.

Pohvale za mirovni plan

Nemački ministar spoljnih poslova u Kijev je otputovao sa sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU na kojem je podržao Porošenkov mirovni plan. To bi mogla da bude prekretnica u celom sukobu. Međutim, to zavisi od ponašanja Rusije. „Očekujemo saradnju i rečju i delom“, rekao je Štajnmajer. Ministri su na savetovanju u Luksemburgu upozorili vladu u Moskvi da bi mogli da uvedu dodatne sankcije ukoliko ona ne preduzme konkretne korake na stabilizaciji situacije na istoku Ukrajine.

Američki predsednik Barak Obama je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zatražio „konkretno delovanje“ na smanjenju napetosti na istoku Ukrajine. Evropska unija i SAD su nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim zamrzli bankovne račune i uveli zabranu ulasku na teritoriju SAD i EU nekolicini visokorangiranih predstavnika ruske vlade. Zapad navodi da bi naredni korak mogle biti sankcije ruskoj privredi.