1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Raspad Libije na tri dela?

Povodom sukoba u Libiji Špigel onlajn piše o mogućnosti raspada zemlje: „Moamer al Gadafi još je na vlasti, ali protivnici režima kontrolišu velike delove zemlje. Šta bi se dogodilo u slučaju Gadafijevog pada?

Gadafi kontroliše još samo primorski pojas gde je i Tripoli

Gadafi kontroliše još samo primorski pojas gde je i Tripoli

Ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako bi se zemlja raspala. Dovoljno je pogledati atlas da bi se videlo zašto su na teritoriji današnje Libije hiljadama godinama postojale tri nezavisne države: 1.600 kilometara obale, ogromne pustinje u unutrašnjosti – zemlja je jednostavno bila suviše velika da bi se njom upravljalo iz jednog urbanizovanog centra.

Ni stanovništvo nikada nije bilo homogeno – mnogobrojna plemena razlikuju se prema jeziku, običajima i načinu privređivanja. Ona se identifikuju sa regionom u kome žive, ne sa državom. Vekovima ‘Libija’ nije bilo ime zemlje, nego maglovita geografska oznaka. Grčki istoričar Herodot u 5. veku pre Hrista tako je označavao ceo afrički kontinent.

Tripoli je centar oblasti Tripolitanije. Druge dve oblasti, bogate naftom, već su izmakle kontroli Moamera Gadafija

Tripoli je centar oblasti Tripolitanije. Druge dve oblasti, bogate naftom, već su izmakle kontroli Moamera Gadafija

Istorijska podela na regione Tripolitaniju na zapadu, Fezan na jugu i Kirenaiku na istoku danas se čini ponovo aktuelnom. Prvo su plemena na istoku prošle nedelje posle 41 godine odbacila Gadafijevu vlast. Zatim su se plemena na naftom bogatom jugu priključila pobuni protiv diktatora. Trenutno ga podržava još njegov region Tripolitanija. Gadafi je tako izgubio kontrolu nad 80 procenata libijske teritorije.“

Litar benzina neće koštati dva evra zbog Gadafija

Povodom rasta cena nafte list Vestdojče cajtung piše: „Na tržištu nafte dešava se ono što se obično dešava u vremenima potresa: zavladala je panika. Proizvodnja u Libiji smanjena je za trećinu i to je bilo dovoljno da cena u roku od nekoliko dana poraste za 20 procenata. Ali, barel je već ranije koštao 120 dolara, 2008. godine čak 145. Međutim, panika među trgovcima naftom tada nije bila tako velika kao danas. Situacija je danas opasnija, jer niko ne zna na šta će sve izaći.

Tek kriza u Saudijskoj Arabiji može da lansira cene nafte

Tek kriza u Saudijskoj Arabiji može da lansira cene nafte

Naftu koja nedostaje, članice OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija, mogu bez problema da nadoknade, ali šta ako i u zemlji koja je najveći proizvođač nafte u svetu dođe do nemira? Naslovi kao ‘Barel nafte 250 dolara’ ili ’Litra benzina dva evra’ privlače pažnju, ali nisu neka pouzdana prognoza. Naime, pre nego što svet padne u depresiju mora se desiti još nešto osim proterivanja Gadafija iz Libije.“

Cenom nafte bavi se i list Noje vestfeliše koji piše: „Oni koji su primorani da se voze na posao ne mogu da zarade novac brzinom kojom ga izdaju na benzinskim pumpama. Špekulacije su jedan od osnovnih razloga za drastičan rast cena goriva. Svakako da situacija u Libiji i drugim zemljama – proizvođačima nafte izaziva zabrinutost. Ali pri tom bi trebalo imati u vidu mogućnosti snabdevanja.

Činjenice ne ukazuju na dramatičnu situaciju. Libijsko učešće na tržištu nije veliko i druge zemlje lako mogu da nadoknade taj nedostatak. Međutim, trenutna cena nije odraz te procene. Skokovi cene nafte ne mogu se svesti samo na jedan uzrok. Jasno je da špekulacije značajno doprinose poskupljenju. Opravdane su i kritike na račun naftnih kompanija – one očigledno koriste trenutnu situaciju kako bi dodatno zaradile.“

Na sledećoj strani:

Američka vojska ipak kupuje američke avione