1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Raspad Jugoslavije zavio Afriku u crno

Raspad Jugoslavije tokom 90-tih godina imao je, ne samo veliki geopolitički uticaj na Evropu, već i na svet, pre svega zato što je bivša SFRJ bila uticajna članica Pokreta nesvrstanih zemalja.

Raspad Jugoslavije pomerio političke postulate

Raspad Jugoslavije pomerio političke postulate

Raspadom zajedničke države je na prostoru nekadašnje Jugoslavije nastao mozaik malih nezavisnih zemalja, koji je evropskim liderima prouzrokovao niz problema, smatra Volfgang Hopken, profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Lajpcigu.

„Na početku su se svi pitali kako bi se taj prostor mogao regionalno i politički organizovati. Kako da se Evropa rukovodi prema novim državnim uređenjima? Da bi rešili to pitanje, osmislili su politički instrument. Postavljen je cilj po kojem bi sve te zemlje vremenom trebalo da budu približene i integrisane u Evropsku zajednicu”, kaže profesor Hopken.

Jugoslovenski nemiri preneseni i na Afriku

Sa krajem hladnog rata između Istoka i Zapada, automatski je oslabljen i Pokret nesvrstanih zemalja. Sam raspad Jugoslavije direktno je uticao i bio veoma loš primer za afričke secesioniste, tvrdi Asfa-Vosen Aserate, politički analitičar i praunuk poslednjeg etiopskog cara, koji već godinama živi i radi u Frankfurtu.

Sve afričke zemlje su, baš kao i bivša Jugoslavija, višenacionalne. U državama Afrike živi hiljade različitih nacija koji se sporazumjevaju na više od 2.000 jezika. Događaji u Jugoslaviji ohrabrili su afričke secesioniste da krenu u realizaciju svojih planova, objašnjava Aserate.

Tito i Naser sa Indirom Gandi u Indiji, na sastanku tri najvažnije članice Pokreta nesvrstanih

Tito i Naser sa Indirom Gandi u Indiji, na sastanku tri najvažnije članice Pokreta nesvrstanih

„Do tog momenta su sve evropske zemlje poštovale granice afričkih država, koje su radi lakše raspodele kolonija, svojevremeno formirane u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Secesionistički pokreti nisu prihvatani. Međutim, raspadom Jugoslavije razbijen je taj tabu i vremenom je prećutno odobrena borba secesionista za odvajanjem. Raspad Jugoslavije je za Afriku bio crni dan“, kaže Aserate.

1991. godina kobna i probna za međunarodnu političku elitu

Do početka rata u Hrvatskoj 1991. godine, svetski politički lideri imali su interes da Jugoslavija ostane celovita zemlja da ne bi ugrozili stabilnost celokupnog regiona. Međutim, brze političke promene koje su 1991. godine usledile na međunarodnoj sceni, preopteretile su tadašnje političare i diplomate, ocenjuje Holm Zundhausen, nemački istoričar.

„Kraj hladnog rata između istočnog i zapadnog bloka, raspad Sovjetskog Saveza, puč u Moskvi, ujedinjenje Nemačke, Zalivski rat - sve je to iz temelja promenilo smer međunarodne politike. Skoro nijedan političar i diplomata nije imao koncept, kako da se nosi sa tom situacijom“, podseća Zundhausen.

„Jugoslaviju uništili i opljačkali Jugosloveni“

Istoričar Zundhausen smatra da se Jugoslavija mogla razvijati u pravcu „male Evropske unije“. Međutim, tadašnji politički akteri u regionu nisu uspeli da veliki broj malih država koordinaraju pod jednim krovom, potvrđuje to i balkanolog i novinar iz Berlina Ridiger Rosig.

„Jugoslavija je zapravo eksplodirala. Možemo i narednih 50 godina da pričamo kako su Jugoslaviju uništile sile spolja. Međutim, Jugoslaviju je rasparčala, uništila i opljačkala njena sopstvena politička klasa. Sve dok to ne priznamo, mislim da na području bivše Jugoslavije nećemo imati ni političkog, a ni ekonomskog napretka“, smatra Rosig

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 30.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGiz
  • Datum 30.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGiz