Raspad Iraka?

Povodom najnovijeg samoubilačkog napada u Iraku list Rajniše post piše:

„Samo je još to nedostajalo Baraku Obami – u vreme kada je u zemlji sve veći otpor ratu u Avganistanu ponovo je sve više nasilja u Iraku. Pri tom je predsednik taj sukob zvanično već skinuo sa dnevnog reda. Napravljen je plan povlačenja američkih snaga i najkasnije krajem iduće godine poslednji američki vojnik trebalo bi da napusti Irak. Povlačenje u skladu sa planom politički je preduslov većeg angažovanja u Avganistanu i istovremeno bi trebalo da posluži kao uzor za rešenje problema na Hindukušu.

Najgora serija napada u poslednje dve godine u Iraku sada dovodi u pitanje taj optimistički scenario. Obami će biti teško da uoči predsedničkih izbora 2012. godine odustane od kraja 2011. kao zvaničnog roka za povlačenje iz Iraka. S druge strane, sudbina Iraka ne sme da zavisi samo od unutrašnjih političkih računica u Vašingtonu. Ukoliko bi Irak, zbog preuranjenog američkog povlačenja, ponovo zapao u haos to bi destabilizovalo ceo region. Mule u Iranu već vrebaju priliku da se umešaju u događaje u susednoj zemlji. Na kraju bi se Obama mogao naći pred teškom odlukom: rizikovati stabilnost u Iraku ili ponovni izbor“, piše „Rajniše post“.

O istoj temi Berliner cajtung piše:

„Propao je pokušaj Amerikanaca da u Iraku naprave neku vrstu uzorne demokratije za Bliski istok. Umesto toga sve je više znakova da će posle američkog povlačenja porasti nasilje. Iračka armija i policija daleko su od toga da bi same mogle da vode računa o bezbednosti u zemlji. Preti opasnost od raspada Iraka. Kurdi na severu i šiiti na jugu raspolažu izvorima nafte, dok su suniti u centru bez ičega. Dakle, dovoljno potencijalnog baruta za građanski rat“, piše „Berliner cajtung“.

Najzad, slično misli i komentator lista Noje osnabriker cajtung:

„Poslednji samoubilački napad više nego očigledno je pokazao da je zemlja na kraju. Ponovo je radikalima uspeo atentat sa velikim brojem žrtava. Već godinama nema stabilnosti i bezbednosti u Iraku. Pri tom nije slučajno što je napad ekstremista usledio neposredno uoči povlačenja američkih snaga i u vreme političkog vakuuma u zemlji. Teroristi naslućuju sa njihovog stanovišta izvanrednu priliku da od Iraka naprave još jedan rasadnik međunarodnog terorizma. Poznato im je da od parlamentarnih izbora u martu nema vlade. Kao trijumf doživljavaju odluku Amerikanaca da se povuku. Dakle, napadaju na najslabijem mestu: ionako krhku unutrašnju bezbednost.

Ostaje činjenica da je ulazak u Irak 2003. godine bio velika istorijska greška, jedna od mnogobrojnih iz vremena Džordža Buša. Diktator Sadam Husein nije predstavljao nikakvu akutnu opasnost i nije imao nikakve veze sa Al Kaidom. Današnja situacija je očigledna“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Zašto svet ne pomaže Pakistanu?

Povodom slabog odziva na pozive za pomoć žrtvama poplava u Pakistanu list Noje osnabriker cajtung piše:

„O tome zašto je spremnost na Zapadu da se pomogne žrtvama katastrofe tako malo može se samo nagađati: da li su u pitanju godišnji odmori, premala pažnja u medijima? Ili je uzrok u tome što je Pakistan korumpirana zemlja koja troši više novca za vojsku i nuklearno oružje nego za škole i pruža utočište talibanima i Al Kaidi? Ali, od kakvog je to značaja za majku koja spasava dete od poplave ili oca koji mora da nahrani izgladnelu porodicu? Sada je reč o solidarnosti i humanosti koje moraju biti veće od rata i mržnje, predrasuda i političkih sukoba. Rast pomoći poslednjih dana predstavlja ohrabrenje“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Političkim implikacijama poplave u Pakistanu bavi se list Lajpciger folkscajtung koji piše:

„Predsednik Zardari, koji se među žrtvama poplave pojavio tek posle dve nedelje proigrao je zbog toga poverenje. Uopšte, tokom ove poplave katastrofalnih razmera pakistanska država pokazala je zastrašujuće slabosti. U prazninu koju ostavljaju vlasti ubacuju se ekstremisti. Međutim, Zapad ne može biti zainteresovan za jačanje talibana. Raste opasnost od nestabilnosti u Pakistanu koji je nuklearna sila. Imajući u vidu tu političku opasnost i žrtve katastrofe, Evropa, SAD, zemlje Zaliva i azijski susedi ne mogu ostati ravnodušni. Ono što je Pakistanu trenutno najpotrebnije jeste međunarodna podrška“, piše „Lajpciger folkscajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković