Rasizam na švedski način | Izbor iz štampe | DW | 25.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Rasizam na švedski način

Policija u Švedskoj vodila je tajni registar sa imenima hiljada Roma u toj zemlji. Oni to pravdaju borbom protiv kriminala. Otkrivanje tog registra izazvalo je burne reakcije u Švedskoj – i privuklo pažnju nemačke štampe

Švedski mediji javljaju da je policija napravila registar još 2005. i od tada ga redovno dopunjavala i ažurirala. U njemu se rodoslov pojedinih Roma prati i 150 godina unazad, a sve zbog navodne povezanosti sa kriminalom. Policija više ne odgovara na pitanja - jer je „pravni postupak u toku“. Švedska ministarka za Evropsku uniju Birgita Olson, nazvala je ovu bazu podataka „zastrašujućom, neetičkom, neprihvatljivom i nezakonitom“. Policija pokrajine Skone na jugu Švedske, koja je otpočela registar, sada je prijavila samu sebe.

Frankfurter rundšau: „Sramota, skandal, rasističko maltretirianje. Nakon otkrivanja registra za Rome, u Švedskoj se ne štede teške reči. Ali svaka od tih reči je opravdana. Baza podataka koja se zasniva samo na etničkoj pripadnost, stvarno jeste skandal i bruka za policiju zemlje koja voli da kritikuje diskriminaciju manjina, kada je nađe negde drugde. Kilavi pokušaji da se to objasni, da se predstavi kao pomoćni instrument za borbu protiv kriminala, samo pogoršavaju stvari. Ako se porodično stablo osumnjičenih analizira sve do predaka koji su preminuli i rođaka koji nisu ništa skrivili, to zaista najdubilji mogući rasizam.“

Tagescajtung piše se da taj registar budi veoma neprijatna sećanja: „Sara Hakanson ima dve godine. Ali njeno ime i datum rođenja se već nalaze u jednom policijskom registru. Tamo je upisana kada joj je bilo tri meseca. I njena trogodišnja sestra Miranda i njena majka Sandra su tamo upisane. Registar sadrži preko 4.000 imena. Jedini razlog za registraciju – svi ti ljudi su Romi. Registar na osnovu etničke pripadnosti ne bi bio samo protiv švedskog zakona, već i protiv međunarodnih konvencija, što je konstatovao i premijer Fredrik Rejnfelt. Hans Caldaras, pevač, glumac i dugogodišnji borac protiv diskriminacije Roma u Švedskoj, to naziva ‚rasističkim maltretiranjem': ‚To podseća na 1942. i 1943. godinu, kada je policija registrovala sve švedske Rome i Jevreje'. Vlast je tada naredila ‚popis Cigana'. Zvanično, to je bilo u ‚svrhe statistike' ali mnogi istoričari misle da su vlasti očekivale nemačku invaziju i da su želeli da Gestapu brzo stave na raspolaganje potrebne liste. To nije jedina ljaga u istoriji odnosa prema Romima. Njima je bilo zabranjeno da putuju u Švedsku između 1914. i 1954, a mnogi od njih bili su prisilno sterilizovani. Načelnik švedske policije Bengt Svenson kaže da je 'stvarno besan' zbog tog registra. Možda se načelnik razljutio i zbog toga što će policija ponovo biti optuživana za rasizam. Početkom godine, već su kontrolisani ljudi koji su ‚ličili na strance' u podzemnoj železnici u Stokholmu, u okviru akcije protiv ilegalnih imigranata.“

Polizei vor dem Kaufhof Nordiska Kompaniet in Stockholm

List Tagescajtung u posebnom komentaru, tvrdi da je iza registra stajalo više ljudi: „Može samo da se spekuliše o čemu je švedska policija razmišljala kada je pravila registar Roma. Verovatno to ima neke veze sa onim što je jedan bivši policajac izjavio „Mi smo Rome na prvu loptu smatrali kriminalcima“. I ako se neko već potrudio da sastavi porodično stablo koje prikazuje istoriju još iz 19. veka, i u kome su i pokojnici i dvogodišnjaci, to može da se shvati samo na jedan način – pretpostavlja se da postoji ‚kriminalni gen'. Te informacije su očigledno sakupljane po celoj zemlji, i niko nije reagovao. Sve dok jedan insajder, koji se plašio da će ga kolege odbaciti, nije odlučio da anonimno kontaktira medije. Ispostavilo se da je to bio pravi potez - njegovi nadređeni tvrde da registar nije rasistički. Osim toga, nisu osudili ceo taj postupak, već su samo izrazili žaljenje što su registrovana i deca. Naravno, takvi oficiri policije nemaju šta da traže u jednoj demokratskoj državi. Oni su i deo većeg problema, a njegovi uzroci leže na još višem nivou. Još gore od rasističkog registra bi bilo da Švedska i dalje živi u iluziji: Anticiganizam? Toga kod nas nema!“