1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Rashlađivanje“ na operacionom stolu

„Iz iskustva sa žrtvama lavina ili koje su propale kroz led u vodu znamo da hladnoća može da zaštiti mozak od nedostatka kiseonika. Upravo taj efekat očekujemo od rashlađivanja tokom operacije“, kaže doktor Horst Hibler.

Operacija na minusu

Operacija na minusu

Niska temperatura štiti bolje od bilo koje druge procedure od nedostatka kiseonika. Naime, u nedostatku kiseonika u mozgu dolazi do niza negativnih reakcija – tkivo preplavljuju agresivni slobodni radikalni i otrovni ostaci metabolizma, raste stepen kiseline u krvi, mozak natiče. Lekovima se mogu sprečiti neke od tih reakcija, ali ih rashlađivanje zaustavlja sve.

Ideja o „terapijskoj hipotermiji“, kako se naziva rashlađivanje tokom operacije, ni u kom slučaju nije nova. Već u vreme Napoleonovih ratova bilo je poznato da veće šanse da prežive imaju ranjeni vojnici koji su ostali u snegu od onih koji su položeni blizu vatre.

Pacijenti upakovani u led?

Prilikom prvih velikih operacija na srcu u pedesetim godinama hirurzi su pacijente pakovali od glave do pete u led, sve dok srce nije prestalo da kuca i zatim operisali bez mašine srce-pluća. Posle operacije postepeno bi zagrevali pacijenta dok srce opet ne bi proradilo. U klinikama u Sibiru lekari operišu na taj način i danas, ali pronalaskom mašine srce-pluća na Zapadu taj pristup je izgubio na značaju.

Međutim, sada se sve češće praktikuje u nizu slučajeva: kod dece koja tokom porođaja pate od nedostatka kiseonika, u slučajevima moždanog udara, posle infarkta, povreda glave. Rashlađivanje se naročito često koristi u dečjoj hirurgiji, prilikom operacija srca.

Koncentracija kisonika od presudnog značaja

Dugoročna istraživanja pokazuju da kod te dece kasnije može biti problema sa koncentracijom, motorikom, da teže nalaze reči. To je najverovatnije posledica slabijeg snabdevanja mozga kiseonikom tokom operacije. Lekari kažu da deca ipak mogu da vode normalan život i da je te probleme vežbama moguće otkloniti, ali kada se postavi pitanje: matura ili ne to može biti jezičak na vagi.

Zato se sada tokom operacije pomoću senzora kontroliše snabdevanje mozga krvlju, ali rashlađivanje i inače nije bezopasno. Na temperaturama ispod 30 stepeni dolazi do opasnih poremećaja ritma srca, krvni sudovi postaju porozni, tako da iz njih izlazi tečnost i telo natiče. Već kod manjeg rashlađivanja duguljaste ćelije se pretvaraju u loptice koje prave sićušne rane u krvnim sudovima ili izazivaju upale.

Sada lekari nastoje da nađu odgovore na pitanja koliko sme da se rashladi organizam, koliko dugo i koliko brzo sme pacijent ponovo da se zagreje na normalnu temperaturu, piše „Špigel on lajn“.

sol/nb/nj

DW.COM

  • Datum 11.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGFr
  • Datum 11.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OGFr