1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Radulović krenuo „glavom kroz zid“

31. januar 2014.

„Sve je bilo samo marketing – ni jedna jedina reforma nije sprovedena. I po svemu sudeći, neće ih ni biti“, prenosi Zidojče cajtung reči bivšeg ministra privrede Srbije.

https://p.dw.com/p/1B07e
Foto: Medija Centar

Zašto je ministar privrede Srbije Saša Radulović odustao posle samo pet meseci na funkciji, pita se Zidojče cajtung. I zašto je podneo ostavku dan pre nego što je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio nove izbore? Kao razlog za izbore navode se reforme, ali bivši ministar ne veruje da za to ima političke volje.

„Pre nego što je stupio na dužnost, Radulović je vicepremijeru Vučiću stavio na uvid detaljan plan. On je obuhvatao reformu poreskog sistema, novi zakon o građevinskom sektoru, novi zakon o radu, reformu banaka kao i nove zakone o privatizaciji i stečaju. Po Radulovičevim rečima, Vučić je pročitao papir i odgovorio 'To bi trebalo da uradimo'. Bilo je planirano da se četiri glavna reformska zakona usvoje do kraja 2013.

Ministar privrede predložio je progresivni sistem oporezivanja, sa manjim opterećenjem za ljude sa niskim prihodima, ali i za mala preduzeća. Rupa u budžetu koja bi tako nastala trebalo je da bude popunjena radikalnim smanjenjem subvencija. Međutim, i ministar finansija (Lazar Krstić), kao i vicepremijer Vučić distancirali su se od reformi.“

Državne firme koštaju pravo bogatstvo

Nemački list upoređuje trenutnu situaciju u administraciji Srbije sa problemima koji su postojali u Grčkoj: „Ministar finansija Lazar Krstić priznao je početkom oktobra 2013. da srpska vlada ne zna tačan broj javnih službenika koje plaća država. Do kraja januara, Krstić je već imao informaciju da Srbija plaća 781.000 registrovanih službenika i činovnika, što je ogroman broj kada je ukupan broj zaposlenih 1,7 miliona. Zapravo, kaže ministar suvo, spisak još uvek nije konačan i broj zaposlenih u javnoj upravi trebalo bi da bude veći od 800.000. I opet, kao u Grčkoj, vlast se ustručava da opusti ljude iz administracije. Nije ni čudo – srpske partije kupuju glasove tako što zapošljavaju svoje pristalice u državnoj upravi i državnim preduzećima, isto kao i političari u Atini. Samo tokom decembra 2013. zaposleno je više hiljada novih službenika, kaže Krstić.

Savetnik vlade Srbije DOminik Stros Kan sa Aleksandrom Vučićem i Lazarom Krstićem u septembru 2013. u Beogradu
Savetnik vlade Srbije DOminik Stros Kan sa Aleksandrom Vučićem i Lazarom Krstićem u septembru 2013. u BeograduFoto: Reuters

I ministar Radulović je zbog nedovoljne podrške stalno udarao u zidove državnog aparata. U okviru temeljne reforme planiran je organizovani bankrot i novi proces kapitalizacije za 153 preduzeća koja donose gubitke, u kojima je zaposleno dobrih 50.000 ljudi i čija rekonstrukcija traje već čitavu deceniju. 'Jasno rečeno, oni svoje snabdevače plaćaju sporo ili nikako, nemaju poreze ni račune za struju, i dobijaju finansiranje države', kaže Radulović. Te firme koštaju poreske obveznike 550 miliona evra godišnje, što je pravo bogatstvo za budžet čiji ukupni izdaci su 8,5 milijardi evra.“

Situacija još gora od očekivane

„Kada su firme konačno objavile svoja sredstva kojima raspolažu i svoje rashode, ministar privrede ustanovio je da je aktiva bitno niža, a da su dugovi značajno viši nego što se očekivalo. Osim toga, kaže ministar, mnoge reforme državnih preduzeća se koče zbog političkih partija koje kontrolišu te firme jer imaju svolje ljude u upravnim odborima. Kod propalih državnih firmi, Radulović je planirao da uvede uticajnu funkciju upravnika za privatizaciju. 'Tako bi se tamo slomila moć partija', kaže on“

Međutim, predlozi zakona tog ministra dočekani su oštrim kritikama i na kraju su povučeni, piše Zidojče cajtung: „Bivši ministar privrede tvrdi da je zatražio objašnjenje i da ga je dočekalo ćutanje. Zbog toga je podneo ostavku. Radulović ne veruje da će nova vlast biti voljna da sprovede reforme, koje su mogle da budu sprovedene odavno. I tako je on pokupio stvari sa svog stola – nakon 160 kratkih, ali poučnih dana koje je proveo kao srpski ministar privrede.“

Dačić gasi rotaciona svetla

I Noje cirher cajtung komentariše srpske političare, ali na malo vedriji način – taj list bavi se novim pravilima za svetlosnu signalizaciju, kojim bi trebalo da se ograniči zloupotreba rotacionih svetala: „Odjednom zavijaju sirene i buka prodire do kostiju. U retrovizoru trepere plava rotaciona svetla i uskoro su besne limuzine pretekle normalnog vozača na srpskom auto-putu. Kakav se to visoki diplomata zaputio ovuda, kroz srpsku divljinu, između Topole i Vinče? Drugom prilikom, tokom kasne subotnje večeri u Beogradu, pitamo se zbog kakvog su to hitnog državno posla političari prinuđeni na tako vratolomnu vožnju. I uopšte, zbog čega toliko mnogo državnih službenika zuje sa jedne na drugu stranu zemlje?

Symbolbild Polizei Blaulicht
Foto: picture alliance / dpa

Sada je ministar policije Ivica Dačić pomračio njihovu slavu. Rotaciona svetla su tokom poslednjih godina postala stvar prestiža. Navodno je njima opremljeno 10.000 vozila. Po novim propisima, neće ih imati ni svi članovi vlade.“

Ipak, podseća taj list, čak i onima koji imaju pravo na signalizaciju i službeni automobil, nedostaju neke važnije stvari: „Srpski predsednik se u decembru javno požalio da nadležne servisne službe još nisu montirale zimske gume na njegov auto. Protiv leda i snega na ulicama neće mu pomoći rotaciono svetlo.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković