1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Raditi skraćeno ili ne raditi?

Uprkos lošim privrednim prognozama za ovu godinu, broj nezaposlenih u Nemačkoj još uvek ne raste vrtoglavo. Recept protiv naglog porasta nezaposlenosti u zemlji glasi - skraćeno radno vreme!

default

Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje 700.000 Nemaca je u februaru radilo skraćeno radno vreme

Kvartalni rezultati velikih nemačkih koncerna su slični - pad dobiti i veliki minus. U gotovo svim kompanijama uvedeno je skraćeno radno vreme. Tome se pribegava onda kada potražnja za proizvodima opada, ali preduzeće ipak želi da zadrži radnike. Poslodavac u tom slučaju radnicima isplaćuje samo onoliko koliko su zaista i radili, ali istovremeno plaća socijalno osiguranje u skladu sa platom koju su radnici imali radeći puno radno vreme. Kako mnogi sa zaradom koju dobijaju kada rade skraćeno ne uspevaju da sastave kraj sa krajem, biro za zapošljavanje im pomaže. Tako zaposleni mogu da računaju na 60 odsto od poslednje neto zarade.

Država pomaže

Nemačka vlada je od početka krize do danas skraćeno radno vreme učilila još atraktivnijim. Naime, mogućnost korišćenja skraćenog radnog vremena produžena je na 18 meseci. Istovremeno je država preuzela 50 odsto doprinosa za socijalno osiguranje za to vreme. Ministar za rad Olaf Šolc planira i nove mere: „Sada predlažemo da nakon perioda od šest meseci, država preuzme sve socijalne doprinose koje plaćaju preduzeća kada se radi skraćeno i da se period skraćenog radnog vremena sa 18 meseci produži na 24.“

Socijalno osiguranje obuhvata: penziono osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj radne nesposobnosti. To čini ukupno više od 20 odsto bruto prihoda.

Međutim, Hilmar Šnajder, iz ekonomskog institutu IZA u svemu tome vidi jedan problem: „Moguće je da će skraćeno radno vreme biti de fakto svedeno na nula sati. To znači, da je neko formalno zaposlen, ali kompletnu platu dobija od Zavoda za zapošljavanje. To je de fakto isto kao kada je neko bez posla.“

Poštenija varijanta

U ovoj „de fakto“ nezaposlenosti radnici bi mogli 24 meseca da primaju novac koji bi primali kada bi radili skraćeno vradno vreme. Tek nakon toga bi mogli da se prijave kao nezaposlena lica i imali bi pravo na istu svotu novca u trajanju do 24 meseca. Postavlja se pitanje, zašto onda odmah ne produžiti trajanje pomoći za slučaj nezaposlenosti? Šnajder kaže: „To bi bila poštenija varijanta. Ništa ne sprečava preduzeća da otpuštaju radnike. Postoji samo jedan jedini razlog zbog čega se vlada toga plaši. U septembru su izbori, a masovna otpuštanja radnika bi se poklopila sa tim datumom.“


Autor: Zang Danong / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović

  • Datum 09.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hmal
  • Datum 09.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hmal