Radio program - kontakt sa Zapadom

Novinari radija strepeli su od diktatora Nikolaja Čaušeskua.

“Čaušesku je bio veoma naivan kada se radi o radiju Slobodna Evropa. On je zamišljao, da sve zapadne vlade takodje slušaju. Da će pretsednici Francuske i Amerike čak i spoljnu politiku usmeravati po tome. To je bilo pogrešno, pa čak i zabavno. No ipak je radio naškodio onima koji su bili pomenuti na radiju.”

Vasile Parašiv je osnovao slobodni radnički sindikat. Uvek iznova je ovaj Rumun hapšen i brutalno saslušavan. Označen je kao duševno bolestan, što je bila uobičajena metoda.

“Radio “Slobodna Evropa” nije bio samo izvor informacija. Ovde se neka dva sata emitovao televiziski program, koji je širio laži. Radio je u toj situaciji postao gotovo prijatelj slušalaca.

Aleksandar Solomon snimio je kritičarku režema Doianu Kornea, koja je u tajnosti jednom Belgijskom novinaru dostavila tekstove o situaciji u zemlji. Često je Rumunska redakcija slala kritike na režim Čaušeskua. Režim je 70-tih godina krenuo u ofanzivu.

“1977 je počelo sa jednim brutalnim napadom na urednicu kulture Moniku Lovinešku. Februara 1981 je u centrali radija eksplodirala bomba. Ja sam kao prvi napravio intervju sa teroristom Karlosom, koji sada sedi u jednom Francuskom zatvoru. Naravno da ne priznaje da ima neke veze sa bombom."

Film, sličan trileru, ne svodi se na prostu rekonstrukciju prošlosti radija “Slobodna Evropa”. Kold Vejvs se usresredjuje i na sadašnjost i na karijere nekadašnjih Securitate- oficira.