Rade Bojović, alternativa vlasti i opoziciji | Politika | DW | 24.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rade Bojović, alternativa vlasti i opoziciji

U Crnoj Gori se 7. aprila održavaju izbori za predsednika. Svoju kandidaturu najavio je i lider političkog kluba „Pravedna Crna Gora“ i nekadašnji čelnik „Pokreta za nezavisnu Crnu Goru“ Rade Bojović.

default

Rade Bojović

Bojović nastoji da se predstavi kao alternativa i vlasti i opoziciji. Postavio je sebi izuzetno težak zadatak. U zemlji koja je već decenijama duboko podeljena između dva politička bloka, on pokušava da prokrči treći put. Ali, za čoveka koji je u poslednje dve decenije bio protivnik ratne politike zvanične Podgorice i kasnije koordinator „Pokreta za nezevisnu Crnu Goru“, takav potez je logičan i prirodan. Uz to, reč je o pravniku bez mrlje u poslovnoj karijeri, koji sasvim pristojno živi od prihoda svoje konsultantske firme.

Iza Bojovića, bar za sada, formalno stoji samo njegov politički klub „Pravedna Crna Gora“, pa će za njega biti veoma teško da u relativno kratkom roku prikupi dovoljan broj potpisa za svoju kandidaturu.

Promene kroz stabilnost

Parlamentswahl in Montenegro Djukanovic

Bliže se izbori

U intervjuu za DW Bojović kaže da Crnoj Gori nudi razvlašćivanje partitokratskog sistema, koji je zemlju doveo na rub ekonomskog i socijalnog ambisa, a koji, kako navodi, sada personifikuju predsednički kandidat Đukanovićeve Demokratske partije socijalista Filip Vujanović i kandidat opozicije Miodrag Lekić. „Vujanović simboliše trulu stabilnost bez promena, dok za razliku od njega Lekić, ukoliko bi pobedio, simboliše promene, ali bez stabilnosti. Jer, to bi značilo nove parlamentarne izbore i, da kažem, nove političke sukobe unutar jedne klase za koju ja smatram da je u celini problem Crne Gore. Moja politička ponuda je svakako izbor nekoga ko bi obezbedio promene kroz stabilnost, nekoga ko bi promovisao državotvornu i pravednu Crnu Goru. To je ono što nedostaje ovoj vlasti i što nedostaje ovoj opoziciji“.

Analitičari smatraju da je realno da Bojovića podrže glasači Socijaldemokratske partije (SDP), koja je deo vladajuće koalicije, ali koja se snažno protivi ponovnom izboru Filipa Vujanovića na tu funkciju. Socijaldemokrate Ranka Krivokapića, Vujanoviću posebno zameraju što nije odlučniji u odbrani crnogorskih nacionalnih interesa i simbola te države.

Inače, Bojović je devedesetih godina bio član SDP-a i poslanik te stranke u nekadašnjem Saveznom parlamentu Srbije i Crne Gore, ali kaže da ne traži podršku od SDP-a za svoju kandidaturu. Očekuje, međutim, da će znatan deo birača te partije glasati za njega.

Građanska kandidatura

Bojović je uveren da se problemi i pitanja koje on postavlja tiču ogromne većine građana Crne Gore, posebno tzv. suverenističkog biračkog tela i manjinskih nacionalnih zajednica. „Potpuno je drugačija stvar u kojoj će meri građani to prepoznati. Drugo, moja kandidatura je samostalna, građanska i nema nikakvih dodirnih tačaka sa političkim strankama. Ukoliko bih uspeo da prikupim dovoljan broj potpisa i formalizujem kandidaturu, onda je realno da očekujem da ono što uslovno nazivamo suverenističkim biračima i predstavnicima manjina da prosto glasaju za mene, a ne za moje protivkandidate“, dodaje on.

Zbog činjenice da bi njegova kandidatura mogla mnogo više nauditi Vujanoviću nego Lekiću, Bojović nailazi čak i na opstrukcije državnih organa, pa je pozvao građane da pobede strah i apatiju i vrate nadu toj zemlji.

Bojović ocenjuje da Crna Gora ide dobrim smerom na spoljnopolitičkom planu, ali da to nije slučaj i u unutrašnjoj politici. „Crna Gora, ovakva kakva je, morala bi da iskoristi sve svoje kapacitete i usput odstrani onaj kancerogeni deo političke klase da bi mogla ići napred“, navodi predsednički kandidat „Pravedne Crne Gore“ Rade Bojović i zaključuje da će ako Lekić bude bojkotovao izbore zbog niza afera koje su poslednjih dana preplavile Crnu Goru, i on istupiti iz izborne trke za predsednika te države.

Autor: Mustafa Canka
Odg. urednik: Jakov Leon