Rad dece

Da deca u Srbiji rade, vidljivo je na prvi pogled, ali je teško ustanoviti razmere te pojave i pronaći konkretne dokaze. Istraživanja pokazuju da najviše rade romska deca, deca iu ruralnih krajeva i iz siromašnih porodica. Na ovaj fenomen ukazuju i česte slike romske dece koja prose na ulicama srpskih gradova ili svakodnevno peru stakla automobila na semaforima.Podaci govore da je trećina te dece prinuđena da radi kako bi pomogli pordici. Policija je registrovala da u Srbiji više od 400 dece bukvalno živi i radi na ulici, od toga 200 u Beogradu.

Ovim problemom bave se centri za socijalni rad, koji mogu da zbog navodjenja na prinudni rad roditeljima oduzmu pravo na staranje. Jadranka Dujić, portparol organizacije “Astra”, koja se bavi antitrafikingom i zaštitom ugroženih grupa, u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da se zloupotreba dece svake godine povećava i da se, kako se to često pogrešno misli, ne odnosi samo na romsku decu.

Država nastoji da zaštiti decu, ali je často reč o kratkoročnom sklanjanju dece sa ulice u prihvatilišta, odakle se brzo ponovo vraćaju na ulicu. Aktivisti nevladinih organizacija upozoravaju da Srbija nema valjanu zakonsku regulativu koja bi omogućila lakše prepoznavanje zloupotrebe dece i efikasnije sankcije. Dečiji rad je pri tome u porastu, kaže portparol Astre, i on na neki način sve više postaje deo šireg fenomena trgovine ljudima:

“Sve više i više dece postaju žrtve organizovanog kriminala, znači sve ono što zapravo spada pod trgovinu ljudima. Pod problemom trgovine ljudima nije dakle samo seksualna eksploatacija, kao što se misli, nisu to samo žene i devojke, znači tu ima muškaraca, ima i dece, i od 2004. godine beležimo značajan porast žrtava trgovine. Mi smo od marta 2002. do marta 2007. godine zabeležili 95 dece žrtava trgovine”.

Prosjačenje, prostitucija, krađa, prodaja narkotika i težak fizički rad su neke od pojava u koje su najčešće uključena deca u Srbiji. U taj krug ropskog rada uključuje ili bliska rodbina, ili su ona po rečima Jadranke Dujić žrtve organizovanog kriminala:

“Jedan broj njih zarađuje za sebe, za svoju porodicu, i tako dalje, ali veliki broj njih radi za drugoga, prosto su prinuđeni da zarađuju novac i to tako da recimo moraju do kraja jednog dana da zarade toliko i toliko novca, inače ne smeju da se vraćaju kod tih osoba; odnosno, ako ih pronađu bez tog novca desiće im se to i to, naravno to je fizičko, psihičko, pa i seksualno zlostavljanje”.

Relativno nov fenomen, bar kada je o Srbiji reč je i vrbovanje dece posredstvom Interneta; istraživanje Astre pokazuje da ni internet provajderi ni policija nisu dovoljno upoznati i obučeni za borbu protiv te pojave. Mladi internet najčešće koriste za atkozvano ”četovanje”, i često tako dobijaju ponude za lična iskustva poznanstva, posao, za bavljenje manekenstvom ili im se nudi novac za seksualne usluge.