Putovanje u sopstvenoj režiji

Možda je Gregor Gizi zaista mislio da bi mogao da bude kao neka vrsta goluba mira u Moskvi. On želi da doprinese deeskalaciji, najavio je predsednik poslaničkog kluba Levice na kongresu stranke u nedelju, sa nepogrešivim smislom za efektno insceniranje. Onda je odlebdeo u pravcu Moskve, ispraćen glasinama da čak ima zakazan sastanak sa Vladimirom Putinom.

Antizapadna tradicija

Međutim, sastanka sa Putinom nije bilo. Protokol je političaru nemačke opozicije kao sagovornike odredio zamenika ministra spoljnih poslova Titova i predsednika Državne dume Sergeja Nariškina - gest koji kaže da se gost ceni, ali da se u posetu ne polaže nikakva konkretna nada. To da je Gizi dobrodošao gost u Moskvi, bilo je unapred jasno. Gizi je još ranije često kritikovao politiku Savezne vlade prema Ukrajini i bio zahvalno citiran u ruskim medijima.

Stranka Levice je tradicionalno kritički nastrojena prema Zapadu, posebno prema NATO. U vezi sa sukobom u Ukrajini, stranka se nedavno dogovorila oko formulacije: za eskalaciju u Ukrajini „nije u prvoj liniji odgovorna Rusija". To je kompromis, jer levo krilo stranke se veoma jasno pozicioniralo na strani Moskve i odgovornim za eskalaciju smatra isključivo Zapad. Političari Levice su ruskim državnim medijima rado potvrdili stav Moskve, po kojem su NATO i EU, uz pomoć fašista u Ukrajini, izazvali promenu režima u cilju širenja svog uticaja.

Flertovanje sa ulogom posrednika

Kada Gizi flertuje sa ulogom posrednika u sukobu, predlaže Kofija Anana kao pregovarača, jer "bi se svi evropski političari, uključujući i mene" smatrali pristrasnim, onda to naravno može da se tumači kao oholost. I Gizi i njegovi sagovornici vrlo dobro znaju da uticaj Levice, osam odsto stranke, na nemačku spoljnu politiku, i nije baš preveliki. U najboljem slučaju, putovanje se može oceniti kao pokušaj da se malo uvredi savezna vlada - na kraju krajeva, nemački ministar spoljnih poslova je istovremeno putovao u Ukrajinu.

Gizijevu posetu Moskvi bi verovatno pre svega trebalo videti kao signal sopstvenoj stranci. On je ovim jasno hteo da da do zanja da tumačnje krize u Ukrajini ne želi da prepusti levom krilu stranke. Veoma je naime vodio računa o tome da pored uobičajenih kritika upućenih EU i SAD - ni Rusiju ne oslobodi odgovornosti. U prisustvu Nariškina, predsednika Dume, Gizi je kritikovao aneksiju Krima kao kršenje međunarodnog prava. Za razliku od nekih njegovih kolega iz stranke, Gizi zna da bi zagrljaj Putinovog konzervativno - nacionalističkog režima, na kraju mogao da uguši nemačku Levicu .