Putovanje na kraj sveta sa bičem za kupus

„Posle više od dva veka, otkrića Kapetana Kuka još uvek su značajna za naše moderno doba. Putovanje na Pacifik bilo je u to vreme kao danas putovanje na Mesec“, kaže Adrijene Kepler, kurator muzeja.

Poznati britanski moreplovac Džejms Kuk interdisciplinarno je predstavljen – reč je o pogledu na „vanevropski svet“ iz evropske perspektive. Ovde su spojeni rezultati istraživanja istorije pomorstva, istorije umetnosti i etnologije – u duhu prosvetiteljstva 18. veka. Kukova putovanja u ovaj novi svet promenila su geografske karte, obogatila istraživanja flore i faune.

Tri putovanja u nepoznato

Tri putanje vode posetioca kroz izložbu – reč je o tri putovanja Džejmsa Kuka, prvog od 1768. do 1771, drugog od 1772. do 1775. i trećeg – sudbonosnog od 1776. do 1780, kada su ga ubili domoroci. Podsetimo, on je tom prilikom „otkrio“ Australiju, Novi Zeland, Tahiti... Henrijete Plajger, šef ovog umetničkog projekta kaže:

„Nedavno je vasionski brod Endeavor – tako se zvao i Kukov prvi brod – poleteo u svemir, u nepoznati svet. I u ono vreme bilo je to putovanje u nepoznati svet, kao što je to danas vasionska misija. Ista su pitanja mučila ljude: šta da ponesemo, koje namirnice, kako da rešimo tehničke probleme, kako da konstruišemo brodove? Posada se pripremala za nešto što nije poznavala, o čemu nije imala informacija, za put u nepoznato. Iako je bio period ranog prosvetiteljstva, tada je još prevladavalo teološko gledanje na svet, naime, da je to kraj sveta“.

Maori su zauvek izgubili svoj svet

S druge strane, Maori, jedan od „otkrivenih naroda“, vrlo dobro su znali, i to odmah, da njihov svet više nikad neće biti kao što je bio. To je kao kad bi kod nas došla bića iz vasione. Momenat susreta imao je pogubne posledice po ljude u Pacifičkom okeanu…Tak sada se možda leče rane napravljene u prethodna dva veka. I taj aspekt je možda jedan od ciljeva ove izložbe, pitanje identiteta tih naroda.

Kuk je ipak živeo u drugačijem vremenu – prosvetiteljstvu, bio je pod uticajem francuskih filozofa, posebno Rusoa i njegovog viđenja dobrog, prirodnog čoveka. Za razliku od Kristofera Kolumba, silu je koristio samo u krajnim slučajevima.

Bič za one koji ne jedu kupus!

Pored modela brodova i pomorskih karata neprocenjive vrednosti, izdvajamo nekoliko predmeta sa ove izložbe koji su na mene ostavili dubok utisak: bič, koji je Kuk koristio da bi naterao njegove ljude da jedu kiseli kupus ili limun. Bilo je već pouzdanih naznaka da je vitamin C dobar protiv skorbuta od kojeg se mnogo bolovalo na ovakvim putovanjima. Zatim božje slike, odnosno predmeti od drveta, neka vrsta štapa opletena konopcima kojima se u stvari stupa u kontakt sa Bogom.

Slike tetoviranih tela: „tatoo“ na tahićanskom znači praviti rane. Tadašnji domoroci mogli bi bez problema da konkurišu današnjim poklonicima ovakvog ukrašavanja tela. Pomenimo i šešire za sunce, gotovo identičnog oblika kao u Aziji što je neke naučnike navelo na pretpostavku da Indijanci zapravo dolaze iz Azije.

autorka: Mirjana Kine Veljković

odg. urednik: Nemanja Rujević