Putinov izbor sada neće biti formalnost?

Ako vas izađe 100 na ulice – prebićemo vas
Ako vas izađe 1.000 – bacićemo suzavac
Ako vas izađe 10.000 – stajaćemo i nadgledati
Ako vas izađe 100.000 – pridružićemo vam se!

To je skoro poetski komentar na Jutjubu, ispod video snimka koji prikazuje proteste u Moskvi. To je navodno rekao jedan policajac nakon hapšenja mladog Rusa.

Na ulicama je ipak i dalje više policajaca nego nezadovoljnika – u utorak je bilo 50.000 pripadnika snaga bezbednosti naspram nekoliko hiljada protestanata. Oni demonstriraju zbog navodne izborne prevare na parlamentarnim izborima na kojima je Putinova „Jedinstvena Rusija“ dobila težak šamar, ali ipak zadržala apsolutnu većinu.

Lars Peter Šmit, šef moskovske kancelarije fondacije Konrad Adenauer, kaže da će nezadovoljstvo potrajati, ali da ruska vlast nije ugrožena: „Mlađe generacije, ali i nova srednja klasa nisu zadovoljni političkim odnosima u Rusiji i kritički se odnose prema režimu. Može se računati na proteste u bliskoj budućnosti, ali mislim da će bezbednosni aparat u Rusiji ponovo ugušiti i smiriti demonstracije“, kaže Šmit.

Situacija napeta

Kako to obično biva, u Moskvu su iz provincije dovedeni mladi ljudi na kontra-okupljanja: oni podržavaju Jedinstvenu Rusiju, kliču Putinu i Medvedevu. Tri dana posle izbora situacija je napeta, govori se o hapšenjima novinara, neke ulice Moskve su blokirane, na ulicama su oklopna vozila. Da li to sve liči na narandžastu revoluciju u Ukrajini? „Ne računam sa tim. Ipak je establišment u Rusiji još suviše moćan“, jasan je Šmit.

Saša Tam iz moskovskog ogranka fondacije Fridrih Nojman kaže da je broj ljudi koji izlaze na ulice ipak previše skroman za zemlju veličine Rusije ili metropolu kakva je Moskva. Ipak: „Problem za vlast je što se protesti ponavljaju iz dana u dan, i što počinju i u drugim gradovima osim Moskve. To je pokazatelj da moć vladajućih nije tolika koliko se verovalo“, kaže Tam.

Manji protesti u drugim gradovima

Pojavljuju se izveštaji o protestima u Rostovu na Donu, kao i Samari – ipak, u pitanju je svega nekoliko stotina ljudi. Većina ljudi ostaje kod kuće, ali bi to moglo da se promeni smatra Lars Peter Šmit, posebno ako Kremlj u sledećem mandatu nastavi sa dosadašnjom politikom: „Ako želite političko preživljavanje, morate dozvoliti velikom nezadovoljnom delu ruskog naroda da participira u vlasti. Inače ste srednjeročno osuđeni na političku propast.“

Kako komentariše Vestfeliše rundšau, jedno je jasno: Putin će sada morati da se pribojava, jer njegov ponovni izbor na predsedničku funkciju u martu – neće biti puka formalnost.

Autori: Jegor Vinogradov / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković