Putin – zagonetka za Zapad | Izbor iz štampe | DW | 13.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Putin – zagonetka za Zapad

Evropska unija više ne igra nikakvu ulogu u Kremlju, komentarišu pojedini nemački listovi nakon Putinovog obraćanja naciji. Istovremeno Berlin i Moskva su prinuđeni na saradnju, makar samo zbog gasa.

U pojedinim segmentima, govor predsednika Rusije Vladimir Putin bio je prilično pomirljiv, priznaje nemačka štampa. Naime, Putin je izjavio da njegova zemlja ne želi da bude velika sila i da ne namerava da uspostavi regionalnu hegemoniju. Međutim, kako ocenjuje Noje osnabriker cajtung, politička realnost pokazuje da to nije istina: „U međunarodnoj politici ništa ne može da prođe bez Rusije, bilo da li se radi o zajedničkom stavu o sukobu u Siriji ili iranskoj krizi. Uprkos svojim umerenim rečima, Putin prepredeno taktizira i dobro dozira otpor. Na primeru Ukrajine jasno se vidi koliko je ovom ogromnom carstvu važna premoć u regionu. Putin ponovo pokušava da Ukrajinu privuče carinskom unijom. Tu su i raniji signali koji jasno pokazuju da Moskva želi da stvori privredni region kojim dominira Rusija. Amerika se zbog toga oseća ugroženo.“

I zaista, sukob u Ukrajini već podseća na period Hladnog rata. Naime, Vašington sada preti sankcijama protiv ukrajinske vlade u slučaju prekomerne sile protiv pro-zapadnih demonstranta. Uloga Brisela u svemu tome je mala, jer Putin zna kako da ućutka kritičare: dovoljno je samo da – zavrne ventil, komentariše Vestdojče cajtung: „Ocena Vinstona Čerčila da je Rusija 'zagonetka zamotana u misteriju unutar tajne' i danas je tačna. Zapad ima velike teškoće da proceni šta će Vladimir Putin učiniti u Rusiji. Sa druge strane, prilično je očigledno da Zapad gotovo i ne može da utiče na njegovo ponašanje. Iako to niko ne želi otvoreno da kaže, iluzija je ako Nemačka ili EU veruju da na Putina mogu da ostave utisak pozivanjem na ljudska prava. […]

Privredno gledano, Berlin i Moskva su još uvek usko povezani, jer je Rusija najvažniji snabdevač gasom. Međutim, politički interesi Rusije su se ohladili. Tokom vladavine Jeljcina, Moskva se uvek oslanjala na Berlin kao na posrednika i branitelja ruskih gledišta u Evropskoj uniji. Ali Evropska unija više ne privlači Rusiju. Putin više voli da koristi rascepe između članica Unije i da pregovara sa pojedinačnim državama. Evropi se tako sveti činjenica da nije uspela da razvije zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. […] Putin se oslanja na klasičnu geopolitiku i okreće se bivšim članicama Sovjetskog Saveza. Moskva želi da te države, izuzev onih na Baltiku, čvršće poveže sa sobom. Rusija se sa tim savezom priprema za nove konkurente na istoku – Kinu i Indiju. Sve dok Evropljani ne pronađu zajedničku poziciju naspram Rusije, uključujući tu i ekonomska pitanja, Kremlj će im se smejati.“

Veze EU sa Rusijom održavaju samo poslovi

Landescajtug posebnu pažnju posvećuje odnosu ruskih vlasti prema manjinama: „Putinizam sebi pripisuje novu crtu: Rusija ima 'istorijsku odgovornost' da zaštiti tradicionalne vrednosti. U svom govoru, Putin se postavio protiv 'razvodnjavanja nacionalnih tradicija i razlika između nacija i kultura' i protiv potkopavanja porodičnih vrednosti. Drugim rečima: Kremlj nastavlja sa raspirivanjem ksenofobije protiv ruskih državljana sa Kavkaza i blagonaklono odvraća pogled kada batinaši desnih ekstremista love homoseksualce.“

„U zapadni sistem vrednosti spada i zaštita manjina. Ali Putin to još uvek nije shvatio. Ponaša se kao diktator koji ne zna šta bi radio sa pravnom državom“, piše i Badiše nojste nahrihten.

„Vladimir Putin smatra da je Zapad dekadentan i nemoralan. Društvene vrednosti Zapada ruskom predsedniku su strane i odbojne. Kao alternativu, on razvija scenario jake Rusije koja bi štitila zajednički život ljudi u ovom svetu“, tumači list Folksštime iz Magdeburga. „Kako treba shvatiti tu ulogu Rusije? Na dan Putinovog govora, zamenik premijera Dmitrij Rogozin je to objasnio: 'ova zemlja planira da poveća izvoz oružja na 50 milijardi dolara do 2020, odnosno, da taj izvoz učetvorostruči'. To nije suprotno putinovskom razumevanju vrednosti. Za predsednika je važno samo jačanje ruske privrede i to se odnosi uglavnom na prirodne resurse i oružje. Ipak, ma koliko se šef Kremlja oslanjao na samostalnost svoje nacije – ekonomski gledano, neće se tako lako izvući iz partnerstva sa Zapadom. U ovom trenutku, jedino poslovi održavaju u životu veze sa Rusijom.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković