1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Putin okreće leđa Zapadu

Predsednik Rusije Vladimir Putin dolazi danas 1.6. u posetu Nemačkoj. Ali uprkos tome, već sada bi se moglo zaključiti da se ruski predsednik okreće drugim regionima smatra komentator Dojče velea.

default

Putin

Činjenica da će Vladimir Putin 1. juna posjetiti nemačku kancelarku u Berlinu, trebalo bi naglasiti važnost Nemačke u ruskoj spoljnoj politici. Nemačka vlada ne bi, međutim, trebalo to da shvati kao znak da će Putin nastaviti sa politikom Medvedeva, ili sa vlastitom politikom iz 2008: Novom šefu Kremlja Zapad i Evropa će idućih godina biti manje važni.

Evropa važnija od SAD

Evropa a posebno Nemačka, odnosno cela Evropska unija, za rusku privredu su doduše najvažniji trgovinski partner. I upravo zbog toga Putin neće 1. juna posetiti samo nemačku kancelarku u Berlinu, već i francuskog predsednika Olandea u Parizu. Dva dana kasnije, 3. i 4. juna, Putin u rodnom Sankt Petersburgu na 29. samitu EU i Rusije dočekuje čelne ljude Unije, Hermana Van Rompeja i Hozea Manuela Baroza.

Ingo Mannteufel

Ingo Mannteufel

Svi ovi sastanci pokazuju da je Evropa Putinu još važna, za razliku od SAD. Jer, priliku za sastanak sa američkim predsednikom Obamom na sastanku G8 u Kemp Dejvidu, Putin je propustio otkazavši svoj dolazak prilično nepristojno i kratkoročno. Jasnije se nezadovoljstvo ne može iskazati. Iza toga se krije razočaranje zbog činjenice da SAD i pod vođstvom Baraka Obame insistira na protivraketnom štitu u Evropi koji nije po volji Moskve. Istovremeno Putin zna da se Obama nalazi usred predizborne kampanje i da ovo nije pogodan trenutak za kompromise.

Do američkih predsedničkih izbora stoga nije za očekivati promene u rusko-američkim odnosima. Ali, ovakav razvoj situacije ne bi trebalo gledati samo kao taktiku. Putin će povećati distancu prema Zapadu, ali ne samo zbog kritika Zapada na račun njegove autoritarne vladavine i nedostatak demokracije u Rusiji, već i zbog Putinovih napora oko ponovne integracije postsovjetskog prostora. Osim toga, tu je i Kina koja sve više dolazi u središte pažnje ruske spoljne politike.

Povoljan trenutak za Moskvu

Bundeskanzlerin Angela Merkel (CDU) und der russische Ministerpräsident Wladimir Putin unterhalten sich am Freitag (16.01.2009) in Berlin auf dem Weg zu ihrem Gespräch im Bundeskanzleramt. Im Mittelpunkt des auf eine Stunde geplanten Gesprächs steht der ungelöste Gasstreit zwischen Russland und der Ukraine. Die Kanzlerin will bei Putin darauf drängen, den seit drei Wochen schwelenden Konflikt kurzfristig zu beenden. Telefonisch hatte Merkel bereits am Donnerstag die Führung in Kiew dazu aufgefordert. Foto: Alina Novopashina dpa/lbn +++(c) dpa - Report+++

Merkel i Putin

Putin u poslednjih nekoliko meseci propagira koncept evroazijske unije na postsovjetskom prostoru. Ali do sada su pored Rusije u ovoj uniji samo još Belorusija i Kazahstan. Da su ovo ponovo prioriteti u spoljnoj politici Rusije bilo je jasno odmah po Putinovom povratku na mesto predsednika. Jer, dok je još uvek bio navodno zauzet poslovima formiranja vlade i službeno zbog toga otkazao učešće na samitu G8 u Sjedinjenim Državama, našao je vremena da se sastane sa predsednicima Kirgistana, Uzbekistana, Tadžikistana, Kazahstana, Belorusije i Ukrajine.

Putin želi bivše sovjetske republike politički i ekonomski jače da veže za Moskvu. A slabljenje Sjedinjenih Država i Evropske unije koje pogađa ekonomska i finansijska kriza ide mu na ruku. S obzirom da su Amerikanci umorni od borbe protiv terorizma, a evropska ideja zbog krize evra gubi svoj sjaj, ovo je vrlo povoljan trenutak za „integracijske planove“ Moskve.

Faktor Kina

Iz ovih razloga raste i značaj Kine u ruskoj spoljnoj politici. S jedne strane Rusi vide potencijal za jačanje rusko-kineskih odnosa kada je reč o privrednim i trgovinskim vezama, a s druge Kina za Moskvu igra po mnogo čemu sve veću političku ulogu. To se prvenstveno odnosi na globalne diplomatske izazove kao što je pitanje situacije u Siriji, ali i na projekt jačanja veza na postsovjetskom prostoru u okviru evroazijske unije.

Stoga nije slučajno da će Putin odmah nakon "evropskih" sastanaka otputovati preko Uzbekistana za Kinu gde će se 5. i 6. juna sastati sa kineskim predsednikom Huom Đintaom. A na povratku za Moskvu posetiće Kazahstan. Sam politički kalendar Putinovih poseta jasno govori o njegovim strateškim promenama u spoljnoj politici poslednjih meseci. Iako je prerano za definitivne zaključke, ipak izgleda da Putin ne očekuje previše od Zapada. A time bi mogla propasti i evropska politika prema Rusiji vođena geslom "promena približavanjem".

Autor: Ingo Mantojfel / dd
Odg. urednik: Jakov Leon