Pustinje prete

Dezertifikacija ugrožava danas oko stotinu zemalja širom sveta, posebno su pogodnjene države Afrike i to one podsaharske.Dezertifikacija ne predstavlja prirodno širenje pustinje, nego je reč o složenom procesu u kome je čovek glavni uzročnik nastajanja pustinja.Aneke Truks iz Ge-Te-Zeta ovako objašnjava proces tokom koga od plodnog tla postepeno nastaje pustinjsko:

„Prvenstveni uzrok je primena neodgovarajućih tehnika u poljoprivrednoj prooizvodnji – recimo, navodnjavanje koje nije u skladu sa uslovima u području ugroženom sušom.Sledeći uzrok su seče šume kako bi se dobilo drvo za pripremu hrane, ispaša preteranog broja grla stoke, suviše intenzivna poljoprivredna proizvodnja.Tlo više nema vremena da se obnovi, da ponovo postane plodno“, kaže Truks.

Istina, siromašno seosko stanovništvo najčešće vrlo dobro zna šta sledi posle preteranog iskorišćavanja zemljišta. Medjutim, obično nema mogućnosti da postupa drugačije nego što postupa.Nema ni novca, ni znanja da se primene tehnike koje bi poštedele tlo od preterane eksploatacije.Tako nekada plodno tlo postaje neplodno i pretvara se u pustinju.Ostatak posla obavlja promena klime.Vegetacija nestaje, dolazi do erozije, tlo postaje preslano, pojavljuje se pesak.Najteže su pogodjeni ljudi koji žive na selu o čemu Truks kaže:

„Ljudi su siromašni i nemaju mogućnosti da učine nešto kako bi zaustavili taj proces.Imaju malo ekonomskih alternativa.To nisu zemlje u kojima bi postojale prosperitetne privredne grane u kojima bi mogli da se nadju drugi izvori prihoda, da se ode u grad i tamo bolje živi“.

Indirektno, i talas iseljavanja iz Afrike u pravcu Evrope posledica je širenja pustinja.Ime Šmolc iz Nemačkog instituta za politiku razvoja upozorava da je problem nemoguće rešiti nabavkom brzih patrolnih čamaca koji bi kontrolisali obale Sredozemlja.Umesto toga, trebalo bi ulagati više novca u razumno korišćenje poljoprivrednih površina u Africi.Osim toga, morala bi se menjati i politika useljavanja u evropskim zemljama, smatra Šolc:

„Kada se u Africi pogoršavaju uslovi života u poljoprivrednim područjima i kada se ljudi iseljavaju i zato da bi doznakama pomogli one koji ostaju onda je to za Evropu više šansa nego problem.Mi u Evropi smo suočeni sa neprestanim smanjivanjem prirodnog priraštaja stanovništva i trebalo bi, zapravo, da nas raduje ako dolaze mladi useljenici željni posla“, kaže Šolc.

Stvaranje pustinja je globalni problem koji je moguće samo globalno rešavati i to brzo - u tome su bili jednoglasni svi učesnici konferencije.Naime, kada jedanput nestane plodnog sloja zemljišta i stigne pustinja, onda više nema povratka.Tako se smanjuju površine za proizovdnju hrane, dok stanovništvo sveta nastavlja da raste.