Pune ruke posla za Baraka Obamu | Politika | DW | 21.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pune ruke posla za Baraka Obamu

Pooštravanje zakona o nošenu oružja, slab privredni razvoj, nerešen Bliskoistočni konflikt, Avganistan – duga je lista zadataka za novog-starog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obamu.

Predsednik Obama u drugi mandat ulazi s jasnom podrškom birača. Ankete pokazuju da ona i dalje iznosi preko 50 odsto. Ankete pokazuju i Obamin problem: SAD su podeljena zemlja: većina demokrata podržava njegovu politiku, većina republikanaca je odbacuje.

I tako nije došlo do promene odlučujuća dva faktora, navodi profesor Džulijan E. Zelizer sa Univerziteta Prinston: „Bez obzira na podršku građana, na taj način i jasan mandat koji je Obama dobio, konfiguracija odnosa snaga u Kongresu izuzetno je teška i zadaje Beloj kući glavobolju. Baš kao što joj glavobolju zadaje i stanje u državnom budžetu.“

Taj istoričar očekuje da će u narednom periodu ponovo doći do blokade u usvajanju važnih zakona, kao što je to bio slučaj i na kraju prvog mandata predsednika Obame.

Gornja granica duga, finansije i radna mesta

Zelizer očekuje blokade u Kongresu

Zelizer očekuje blokade u Kongresu

Pri tom republikanci nagoveštavaju da su bar u jednoj tački spremni na ustupke. Republikanci u Predstavničkom domu najavljuju da su spremni da za još tri meseca produže važeću granicu državnog duga. Na taj način SAD izbegavaju da se već krajem februara ponovo nađu pred državnim bankrotom. Obama je najavio da nema nameru da još jednom vodi raspravu o gornjoj granici duga, što je 2011. dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga države.

Privredni ekspert Džejkob F. Kirkegard sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju navodi da će „privreda biti najvažniji element na osnovu kojeg će se ocenjivati Obamin drugi mandat“. Broj nezaposlenih trenutno je opao, ali su, istovremeno, mnogi ljudi jednostavno odustali od potrage za poslom. Preti opasnost da problem sa nezaposlenima u SAD postane hroničan, a to vodi usporavanju privrednog rasta.

Mnogo toga zavisi od Kongresa

Stoga nije čudo da je Federalna banka najavila da će „štampati novac“ dok stopa nezaposlenosti ne padne ispod 6,5 odsto. U borbi protiv nezaposlenosti, predsednik se nalazi pred poznatim problemom: on zavisi od odluka Predstavničkog doma gde većinu imaju republikanci, a oni mogu da blokiraju odluke i u samom Kongresu.

Obamin zadatak biće da sa Kongresom dogovori dugoročnu poresku politiku, veruje Kirkegard. On je optimista da će SAD u narednom periodu popraviti trgovinski bilans jer je takozvani Transatlantski savez o slobodnoj trgovini sa Australijom, Peruom i Čileom već na dobrom putu da stupi na snagu.

Konfiguracija odnosa snaga u Kongresu zadaje Beloj kući glavobolju

Konfiguracija odnosa snaga u Kongresu zadaje Beloj kući glavobolju

Na unutrašnjepolitičkom planu predsednik je već rešio jednu stvar: kroz 23 predsednička dekreta on je pooštrio zakone o nošenju oružja i naložio da se pokrene istraživanje o uzrocima nasilja u kojima se ono koristi. Ipak, profesor Zelizer ne veruje da će Obama uspeti da sprovede svoje namere da se ispita pozadina svakog posla u kojem dođe do prodaje oružja.

Reforma zdravstvenog i useljeničkog sistema

Zelizer istovremeno veruje da postoje bolje šanse za reformu useljeničkog sistema. „To je jedina oblast u kojoj Obama može da postigne nešto veliko, i to ne zato što su republikanci raspoloženi za to, nego što očajnički pokušavaju da izbegnu imidž anti-useljeničke partije“, kaže profesor sa Prinstona.

S obzirom na demografske procese u SAD, republikanci sebi ne mogu da dozvole luksuz da gube glasove rastuće populacije useljeničkih manjina. Osim toga, i među konzervativcima je sve više onih koji zagovaraju tu reformu.

Kada je reč o reformi zdravstvenog sistema, Obama će pokušati da „odbrani ono što je već usvojeno i osigura da to funkcioniše“, kaže Zelizer. Na taj način, na kraju drugog predsedničkog mandata, nikome neće pasti na pamet da vrati stvari u prvobitno stanje.

Spoljnopolitički kontinuitet

Kirkegard: Privreda će biti najvažniji element na osnovu kojeg će se ocenjivati Obamin drugi mandat

Kirkegard: Privreda će biti najvažniji element na osnovu kojeg će se ocenjivati Obamin drugi mandat

Na spoljnopolitičkom planu ne treba očekivati velike promene. Naredni period biće obeležen povlačenjem iz Avganistana, nerešenim Bliskoistočnim konfliktom i spornom politikom korišćenja bespilotnih letelica iznad Pakistana u borbi protiv terorizma. Imenovanjem Džona Kerija za ministra spoljnih poslova, republikanca Čaka Hagela za ministra odbrane i Džona Brenana za šefa CIA, Obama je pokazao želju za kontinuitetom dosadašnje spoljne politike.

Obamina spoljnopolitička agenda uklapa se u želje Amerikanaca. Prema rezultatima jedne ankete, građani od predsednika prevashodno očekuju da se posveti globalnoj privredi i trgovini. Na drugom mestu je zabrinutost zbog nuklearnih programa Irana i Severne Koreje, a potom su strahovanja da bi moglo da dođe do eskalacije nasilja na Bliskom istoku. Na četvrtom mestu je strah od terorizma. Pri vrhu liste želja je i povlačenje vojnika iz Avganistana.

Jedno je u svakom slučaju već sigurno: Barak Obama će i u svom drugom mandatu imati pune ruke posla.

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Azer Slanjankić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković