Pukanić upozoravao da mu prete

Ubistvo Ive Pukanića i Nike Franića dogodilo se samo dve nedelje nakon što je premijer Ivo Sanader smenio ministre unutrašnjih poslova i pravosuđa i direktore policije zbog ubistva Ivane Hodak, ćerke advokata tajkuna Vladimira Zagorca, koji se tereti za krađu dragulja namenjenih nabavci oružja.

Sanader je tada obećao oštar obračun s organizovanim kriminalom, a sinoć je, povodom dvostrukog ubistva istakao da „neće dopustiti da Hrvatska postane Bejrut“.

„Ovo više nije samo pitanje obračuna sa organizovanim kriminalom. Ovo je nešto protiv čega ćemo ustati svi zajedno u Hrvatskoj. Ovo je trenutak da politiku i političke stranke stavimo na stranu i da se suočimo s onim što imamo, a to je nesigurnost. A sigurnost nema cenu“, rekao je Sanader.

Zajedničko delovanje politike prihvatio je i predsednik SDP-a Zoran Milanović koji se stavio na raspolaganje Vladi. Za predsednika Stjepana Mesića, bliskog prijatelja Ive Pukanića, sinoćnja ubistva dokaz su da je terorizam ušao na zagrebačke ulice.

„Ovo je trenutak kada naše društvo mora biti jedinstveno. Pitanje s kojim se suočavamo jeste: ili mi, ili oni, pri čemu 'mi' znači pravnu državu, funkcionisanje institucija sistema i sigurnost građana, a 'oni' – kriminalce, teroriste i mafijaše“, stoji u Mesićevom saopštenju.

Deo javnosti za uvođenje vanrednog stanja

Ivo Pukanić, na koga je pokušano nekoliko atentata, nije krio svoje dobre veze s politikom, ali i zagrebačkim podzemljem, pre svega sa Hrvojem Petračem, koji služi šestogodišnju zatvorsku kaznu zbog otmice Zagorčevog sina.

Prema tvrdnjama nekih hrvatskih medija, Pukanić se nedavno poverio predsedniku Mesiću da strahuje da bi mogao biti ubijen. Sada se to povezuje s njegovim odlaskom Državnom tužilaštvu pre dvadesetak dana.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka ocenjuje da ovo, prvo ubistvo novinara u Hrvatskoj posle Domovinskog rata, predstavlja „znak dalje eskalacije nasilja“.

HND je u samo tri meseca organizovao dva protestna okupljanja zbog premlaćivanja novinara i javnih ličnosti, kako bi upozorio na porast nasilja.

O tome može li talas nasilja koji je ove godine zahvatio Zagreb ugroziti zaključenje pregovora s Evropskom unijom, zasad se ne govori, a deo medija otvoreno zagovara prekomernu i neselektivnu upotrebu sile protiv svih osoba povezanih s organizovanim kriminalom.

Ali, smireniji glasovi upozoravaju da borba protiv kriminala ne sme biti opravdanje za bilo kakvo uvođenje vanrednog stanja i smanjenje ljudskih prava.