Pušenje (ne) leči psihičke probleme
11. septembar 2009.
Osobe koje pate od mentalnih bolesti kao što su depresija i anksioznost - najteži su pušači u zemlji, ali njihovi lekari se plaše da ih zamole da prestanu da puše. Naime, lekari pretpostavljaju da će se mentalni poremećaji njihovih pacijenata pogoršati, ako prestanu sa pušenjem. To je mit, kaže Brajan Hitsman, specijalista za zavisnost od duvana i docent preventivne medicine na „Nortvestern univerzitetu“ u Kanadi.
„Opštu upotreba duvana u stanovništvu treba sprečavati, a zavisnost treba lečiti“, kaže Hitsman koji je dizajnirao i objavio prvi sveobuhvatan plan za psihijatre, psihologe i druge stručnjake za mentalne bolesti na osnovu kojeg mogu da pomognu svojim pacijentima da prestanu sa pušenjem.
„Ovi lekari i stručnjaci za mentalno zdravlje usredsređeni su na duševno zdravlje svojih pacijenata i izgubili su iz vida njihovo fizičko zdravlje. O prestanku pušenja se mnogo govori, ali smo izostavili populaciju koja zapravo najviše puši“, objašnjava Hintsman.
Nema dokaza za lekarske tvrdnje
Između 40 i 80 odsto osoba sa nekom mentalnom bolešću su redovni pušači, u poređenju sa manje od 20 odsto ljudi koji imaju istu zavisnost, a nemaju problema sa duševnim bolestima.
Psihički bolesni takođe puše više cigareta dnevno - često i do dve paklice. Osim toga, primetna je nesrazmerno visoka stopa takozvanih duvanskih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak - i smrtnosti od njih.
Prilikom posete psihijatru, samo 12 odsto psihički bolesnih osoba dobija tretman za prestanak pušenja, 38 odsto kod lekara opšte prakse. Lekari pogrešno veruju da će se mentalni poremećaji pogoršati, ako se osobi „oduzme“ duvan.
„Ni jedna studija ne pokazuje da su se simptomi pogoršali“, kaže Hitsman koji je pratio 13 kliničkih studija kojima su mereni psihijatrijski simptomi tokom tretmana za prestanak pušenja. Sedam studija pokazuje da su psihijatrijski simptomi zapravo poboljšani tokom tretmana za prestanak pušenja, šest je pokazalo da nije bilo nikakvih promena.
Drugi problem je što stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da pušenje duvana, u odnosu na druge droge, nije prava zavisnost.
„Smatra se je da je pacijentu duvan potreban, jer je to njegov jedini izvor zadovoljstva i pomaže mu da se oseća bolje. Međutim, postoji vrlo malo dokaza da pušenje cigareta leči emocionalne simptome.“
Prestanak pušenja moguć
Međutim, nekoliko studija dokazuje da, kada se u terapiju mentalne bolesti uključi i tretman za prestanak pušenja, pacijenti mogu da smanje pušenje ili čak potpuno prestanu.
Hitsmanov plan za prestanak pušenja duševnih bolesnika kombinuje kognitivno bihevioralnu terapiju, farmakoterapiju i motivacioni trening. On je takođe identifikovao nekoliko lekova koji ovom delu populacije mogu da olakšaju odvikavanje od nikotina.
Hitsman priznaje da je osobama sa mentalnim poremećajima teže da se odviknu od pušenja nego ostaloj populaciji, ali kaže da novija istraživanja pokazuju da je ovim pristupom moguće povećati šanse za uspeh. Čak i ako pacijent jednostavno smanji pušenje, rastu šanse da će jednom, kasnije, potpuno prestati.
Hitsman takođe smatra da zavisnost od duvana treba tretirati kao hroničnu bolest. „Znamo da lečenje koje traje duže znatno povećava stope apstinencije kod ljudi bez mentalnih poremećaja“, rekao je on i pojasnio: „Pušači sa nekom mentalnom bolešću posebno će profitirati od proširenog tretmana protiv zavisnosti od duvana.“
dr/nr/sbl/dw