Psihoterapeuti u Nemačkoj prebukirani

Nemci često posećuju psihologe i psihoterapeute, mada se takvi kontakti ostvaruju u uslovima koji se često temeljno razlikuju od onih u Srbiji. Psihologe u Nemačkoj možete naći u raznim oblastima: posle višegodišnjeg usavršavanja kao psihoterapeute; u firmama za konsalting, za menadžment – kada je u pitanju izbor personala ili evaluacija rezultata njegovog rada; u firmama i na projektima za istraživanje tržišta; u policiji i vojsci; kao naučnike na univerzitetima ili veštake pri sudovima ili po pozivu osiguravajućih društava.

Besplatne psihološke službe

Ali, ako se pitate šta je sa školskim ili porodičnim problemima, evo odgovora Gordane Satler, psihološkinje iz Kelna specijalizovane za probleme učenja i vaspitanja, kao i porodične i bračne odnose: „Psihološke službe postoje u mnogim ustanovama, za razliku od Srbije, u Nemačkoj nema psihološko-pedagoških službi u školama i obdaništima; zato u okviru mnogih dobrotvornih ustanova postoje besplatne psihološke službe kojima se ljudi mogu obratiti“...

Dobrotvorne ustanove u ovom slučaju su „Karitas“, „Arbajter-samariter-bund“ i slične. Đaci koji imaju probleme sa učenjem ne mogu da dobiju stručnu pomoć u svojim školama, već treba da se obrate takvim mestima. Tu može da se poradi na rešavanju nekog konkretnog problema, ali kod njih problemi mogu i da se preduprede, jer oni nude sistematizovano znanje koje zainteresovanima prenose psiholozi-instruktori: „Ono što je u Nemačkoj u odnosu na Srbiju različito jeste i veoma široka ponuda raznih savetodavnih kurseva, koje vode psiholozi i pedagozi, za razne grupe i razne uzraste: za roditelje i decu do dve godine, za stariju decu, predškolsku decu, decu u pubertetu... tako da se na indirektan način pruža savetodavna pomoć porodicama i roditeljima“.

Čekanje na mesto za psihoterapiju

Psihoterapija je, naravno, složenija od kursa, ali odlasci psihoterapeutu zavise od više faktora: „Koliko će se dugo čekati na mesto za terapiju, zavisi od toga kako su ljudi osigurani: da li je u pitanju tzv. obavezno zdravstveno osiguranje ili privatno osiguranje... Oni koji su privatno osigurani imaju šansu da pre dobiju mesto za terapiju“.

Problem je u tome što obavezno osiguranje važi za sve čija primanja ne prelaze određenu granicu, a tu su i uslovi u vezi sa polom, starošću i profesijom. 90 odsto zaposlenih u Nemačkoj ima obavezno, a 10 odsto - privatno osiguranje. Ovi potonji imaju prednost kada je reč o psihoterapiji: „Naći i dobiti mesto za psihoterapiju je veliki problem; čeka se po nekoliko meseci, a kod čuvenih i omiljenih psihoterapeuta čeka se i po godinu dana, ili više godina.“

To znači samo jedno: psihoterapeuti su ovde jednostavno - prebukirani...

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: I. Ivanović