1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Pojam i razvoj

Prvo proširenje EZ

Godine 1973. dolazi do prvog proširenja Zajednica prijemom u članstvo Velike Britanije, Danske i Irske.

Prvo proširenje 1973.

Prvo proširenje 1973.

Kao uslov za prijem novih članica navedeno je jedino prihvatanje acquis communautaire-a, mada je na sastancima Saveta bila razmatrana i snaga britanske ekonomije, kao i njene veze sa Komonveltom.

Acquis communautaire predstavlja zajedničku baštinu (nasleđe, tekovina) Evropske unije, a obuhvata sve važeće ugovore i pravne akte EU koji su izvedeni iz njih. Prihvatanje Acquis communautaire-a i danas predstavlja jedan od glavnih uslova za prijem novih članica.

Sedamdesete godine beleže prve korake ka stvaranju monetarne unije. Put do Evra, koji danas svakodnevno koriste građani Evrope, nije bio nimalo lak. Odricanje od sopstvene nacionalne valute za države je uvek predstavljalo odricanje od veoma važnog pokazatelja suvereniteta. Ipak, godine 1970. Verner (bivši predsednik vlade Luksemburga) predstavlja plan postepenog formiranja ekonomske i monetarne unije (EMU).

Prvo proširenje 1973.

Prvo proširenje 1973.

Međutim, ukupna situacija na međunarodnom planu sedamdesetih godina (pad Bretonvudskog sistema i naftna kriza) nije išla u korist formiranju EMU, što je navelo evropske države da još jednom preispitaju čitavu ideju.

Godine 1979. uspostavljen je Evropski monetarni sistem (EMS) koji je podrazumevao ništa više od kontrole kolebanja deviznih kurseva država članica Zajednice. Neki od neposrednih ciljeva EMS-a bili su suzbijanje inflacije, povećanje obima investicija i ekonomska stabilizacija unutar Zajednice.

Faze ekonomske integracije:

  • Zona slobodne trgovine – podrazumeva ukidanje carina između država članica.
  • Carinska unija – ustanovljavanje zajedničkih carinskih stopa prema spolja.
  • Jedinstveno tržište – uspostavljanje slobodnog protoka roba, usluga, rada i kapitala između država članica.
  • Ekonomska unija – harmonizaciju ekonomskih politika država članica.

    Ipak, ne može se reći da su sedamdesete bile potpuno beznadežne. Države članice su 1974. odlučile da ustanove Evropski savet, odnosno da učine sastanke šefova vlada tj. država redovnim, što je podrazumevalo sastajanje najmanje dva puta godišnje. Odlučeno je, takođe, i da se Evropski parlament bira na opštim, direktnim izborima, što se prvi put dogodilo 1979. godine.

    Širenje Evropske unije:

    • 1973. (1. januar) – Velika Britanija, Danska i Irska;
    • 1981. (1. januar) – Grčka;
    • 1986. (1. januar) – Španija i Portugalija;
    • 1995. (1. januar) – Austrija, Finska i Švedska;
    • 2004. (1. maj) – Češka, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Kipar i Malta;
    • 2007. (1. januar) – Bugarska i Rumunija