1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prvo iskušenje Kristijane Figueres

Naredne sedmice u Bonu će biti započeta nova runda razgovora stručnjaka o borbi protiv klimatskih promena. To je prvi susret, od kako je na funkciju sekretara za zaštitu klime imenovana Kristijana Figueres.

Kostarikanka je nova sekretarka za klimu pri UN

Kostarikanka je nova sekretarka za klimu pri UN

Zadatak pred kojim se Kristijana Figueres nalazi veliki je izazov za sve, pa tako i za zvaničnike 194 zemalja potpisnica Konvencije UN o klimi. Taj pritisak nakon neuspele konferencije u Kopenhagenu prethodni sekretar, Holanđanin De Boer, nije uspeo da izdrži. Uprkos tome, Figueres je sa puno optimizma preuzela funkciju: „Vrlo sam srećna i za mene je velika čast što ću raditi za UN, zajedno sa još 450 saradnika koji su veoma posvećeni svom poslu. Na povereni zadatak ne gledam kao na lični izazov, već više kao na lično zadovoljstvo.“

Figueresova je imala svega četiri sedmice za pripremu susreta koji će naredne nedelje biti upriličen u Bonu. Radna grupa će nastaviti diskusiju o sudbini Konvencije UN o zaštiti klime. Bilo bi međutim poželjno da se ti razgovori ne završe samo na raspravi. Diplomate i stručnjaci bi trebalo da osmisle nacrt ili da barem iznesu smernice za buduću klimatsku politiku Ujedinjenih nacija, koja bi konačno mogla biti formulisana na Samitu u meksičkom gradu Kankunu. Ostalo je mnogo otvorenih pitanja.

„Za mene je jedna od najvažnijih lekcija sa konferencije u Kopenhagenu to što se veliki broj učesnika osetio ignorisanim. Transparentnost i ravnopravno učešće u diskusiji su dva osnovna principa kojim UN teže. Bez njih one ne bi mogle da funkcionišu“, kaže nova sekretarka za zaštitu klime.

Kjoto protokol ugrožen

Prošlogodišnji veliki sastanak u Kopenhagenu je neslavno propao

Prošlogodišnji veliki sastanak u Kopenhagenu je neslavno propao

Zato je za novoimenovanu sekretarku izuzetno važan povratak poverenja. Pa ipak, vremena je zaista malo. Jaz između onih koji teže naučnim saznanjima i onih kojih odlučuju o tome kakva će politike u kontroli emisije štetnih gasova biti vođena, naročito u industrijski razvijenim zemlja – sve je veći. Definisanje globalne klimatske politike ne sme isuviše dugo da potraje. Pod pritiskom je uostalom i radna grupa nadležna za sudbinu Kjoto protokola.

„Vlade svih zemalja potpisnica moraju otvoreno i iskreno da razgovaraju o sudbini Kjoto protokola. Zato je i zatražena analiza eksperata Sekretarijata za zaštitu klime, u kojoj bi se pored ostalog sugerisali pravni okviri koji bi sprečili pauzu u primeni dva protokola“, objašnjava Figueres.

Aktuelnim Kjoto protokolom propisana je dozvoljena emisija štetnih gasova do kraja 2012. godine. Zato bi učesnici skupa u Bonu naredne sedmice morali što konkretnije da definišu smernice koje bi u decembru bile zamenjene političkom odlukom visokih zvaničnika. Ako se to ne dogodi UN planiraju još jednu rundu pregovora u Kini, u oktobru.

Autori: Hele Jepesen / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.07.2010
  • Ključne reči klima
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OXGX
  • Datum 29.07.2010
  • Ključne reči klima
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OXGX