Prvi „Zlatni medved“ za iranski film

Frankfurter algemajne cajtung o Berlinalu piše:

"Zlatnog medveda dobio je iranski film. To je neobično, ako se ima u vidu da žiri obično ne nagrađuje onaj film koji su predstavnici medija tokom festivala prozvali favoritom. Taj film je nagrađen i Srebrnim medvedom za najbolju mušku glumačku ekipu, kao i za najbolju žensku glumačku ekipu. Tu je reč pre svega o političko-simboličkoj odluci, nakon što je iranski reditelj Džafar Panahi, koji je pozvan da bude u žiriju na Berlinalu, osuđen na šestogodišnju kaznu zatvora u Iranu i 20 godina zabrane snimanja filmova. Panahijeva stolica je tokom Festivala demonstrativno ostala prazna. Na otvaranju Berlinala predsednica žirija Izabela Roselini pročitala je dirljivo pismo reditelja. I tako je na neki način u subotu uveče zatvoren krug.

Solidarnost sa Panahijem

Farhadijev film je priča o sredovečnoj porodici u Teheranu. Žena traži razvod, jer njen suprug ne želi da napusti zemlju zbog oca koji je oboleo od demencije. To je film o krivici, moralnoj odgovornosti i različitim religijskim shvatanjima. Bilo je posebno oštrih kritičara, koji su smatrali da je zeleno svetlo koje su ovom filmu dali iranski cenzuristi zapravo dokaz prilagodljivosti reditelja. Ali to se ne može shvatiti ozbiljno. 38-godišnji Farhadi je tokom jednog intervjua u Berlinu iskazao solidarnost sa njegovim prijateljem Panahijem. A na pitanje kakav je njegov stav prema cenzuri on je ironično odgovorio da iranski filmski stvaraoci moraju da budu "malo pametniji od ostalih reditelja"", prenosi FAZ.

Mrtvi vojnici nisu fusnota

U bazi u Avganistanu ubijena su tri nemačka vojnika. O tome Velt piše:

„Mrtvi vojnici nisu fusnota", naslov je teksta o pogibiji vojnika Bundesvera. "Nije reč o tome da li će se Bundsever povući iz Avganistana, već kako. Određivanje tačnog datuma za povlačenje, kao što neki zahtevaju, koristi samo neprijatelju. To bi dalo signal talibanima kada da našteluju svoje satove za ponovno uspostavljanje strahovlade. Nemački ministar odbrane ne može da bude sam kada se bude govorilo o tome šta je sve na kocki, zašto se misija ne sme tek tako prekinuti i kako misiju treba okončati. Ali najvažnije pitanje glasi, kako sačuvati Avganistan od povratka njegovih demona? Ovaj rat se ne može dobiti, ali se ne sme ni izgubiti. Prebrzo povlačenje vojnika, s obzirom na trenutnu situaciju, ostavilo bi na jugu zemlje crnu rupu, a atlantskom savezu nanelo nepopravljivu štetu. I za ostale oblasti imalo bi nepredvidive posledice. Ali preuranjeno povlačenje pre svega bi dalo novu snagu islamističkoj internacionali i nove razvojne mogućnosti" prenosi "Velt".

Priredila: Ivana Ivanović

Odg. urednik: Ivan Đerković