Prvi korak ka reformi pravosuđa u BiH

Cilj dijaloga prvenstveno je sagledavanje stanja u pravosuđu BiH, a nakon što se eventualno postigne dogovor o reformi sistema, politički lideri treba taj dogovor da primene u praksi. Na taj način bi građani, koji su jedini bitni u ovom procesu, imali snažne pravosudne institucije koje rade u njihovom interesu a ne u interesu politike.

Ovo bi mogao biti zaključak nakon prvog dana strukturalnog dijaloga, odnosno političkih razgovora o reformi pravosuđa. Komesar za proširenje Štefan File kaže da ovim dijalogom EU nudi snažne temelje za nastavak reformi i da se takva prilika ne sme propustiti: „Mi stojimo pored vas jer verujemo da je vaša budućnost u EU. Konačni korisnici treba da budu građani BiH. Oni moraju imati sistem koji je nepristrasan i odgovoran te slobodan od svih vrsta diskriminacije.“

Dijalog koji je počeo, kaže File, omogućiće temeljnu reformu pravosudnog sistema i taj dijalog nema alternativu jer predstavlja najbolju opciju za rešavanje pitanja u pravosuđu. File naglašava da se taj proces ne može završiti za jedan dan: „Ne preko noći. Otvorili smo jedan proces koji je dugoročan.“ Taj proces bi trebalo da svakom građaninu BiH omogućiti poštovanje ljudskih prava u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima, što obuhvata poglavlje 23 u pregovorima sa EU.

U suverenoj zemlji ne mogu odlučivati stranci

Iako su za RS prihvatljivi sud i tužilaštvo na državnom nivou, ali bez retroaktivnih primena zakona, formiranje vrhovnog suda BiH nije. Predsednik RS Milorad Dodik spreman je da uvaži BiH u skladu sa evropskom praksom, ali da time ne želi da izgubi autonomiju RS. Istakao je da je za ovakvo stanje u BiH kriva Kancelarija visokog predstavnika: „Ne može se desiti da u jednoj suverenoj zemlji, članci Saveta bezbednosti UN, zemlji koja ide ka EU, odlučuju stranci. Ta praksa mora biti prekinuta. I ovaj dijalog treba da donese odgovor na to pitanje.“

Učesnici prvog političkog dela dijaloga bili su predstavnici državne i entitetskih vlasti te predstavnici pravosudnih institucija. Ministar pravde BiH Bariša Čolak ne spori da pravosuđe u BiH ima nedostataka, prvenstveno zbog nepostojanja vrhovnog suda BiH, ali i naglašava da će ovaj dijalog doprineti bržoj prijavi za status kandidata za članstvo u EU: „Svakako su dalje reforme pravosuđa ne samo poželjne nego i nužne. One nisu lake niti jednostavne, ali su korisne za sve građane.“

Sve strane jedinstvene u procesu reforme

Ovo je tek početak jednog dugotrajnog i komplikovanog procesa za koji niko ne može da tvrdi kako će završiti, smatra politički analitičar Tanja Topić. Zanimljivo je, kaže Topićeva, da su sve strane u BiH pokazale da su zainteresovane za reformu pravosuđa u BiH: „Jedino se želim nadati da će politika biti dovoljno fer pa će u toj reformi pravosuđa zaista omogućiti da se pravosuđe u BiH na svim nivoima napokon oslobodi političkog uticaja.“

Malo ko veruje da bi ovaj proces mogao biti završen do kraja ove godine ali se u RS nadaju da bi do jeseni mogao biti završen prvi set preporuka u kojima bi se uvažili zahtevi iz ovog entiteta - odustajanje od retroaktivne primjene Krivičnih zakona, procesuiranje svih odgovorih za ratne zločine i razdvajanje apelacione nadležnosti Suda BiH.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odg. urednik: Nemanja Rujević