„Prve pukotine“ sporazuma za Ukrajinu | Izbor iz štampe | DW | 19.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Prve pukotine“ sporazuma za Ukrajinu

SAD i Rusija različito interpretiraju delove sporazuma o rešavanju krize u Ukrajini. Problematičan je proces razoružavanja paravojnih snaga - kako pro-ruskih, tako i desničarskih, prenose nemački mediji.

Neposredno nakon dogovora koji su Rusija, Ukrajina, SAD i EU na pregovorima u Ženevi postigli, pojavile su se prve različite interpretacije ovog sporazuma, piše Frankfurter algemajne cajtung. "SAD zahtevaju da se odmah razoružaju proruske snage na istoku Ukrajine. Moskva traži da oružje prvo odlože oni koji su učestvovali u "revoluciji" u Kijevu. O tome su telefonom u petak, 18. aprila, razgovarali i američki i ruski šefovi diplomatije. Keri je od Lavrova zatražio da se Moskva "odmah i bez izuzetaka" pridržava dogovorenog.

Šef američke diplomatije je stavio do znanja da će naredni dani biti odlučujući za sve strane koje su učestvovale u postizanju dogovora. "Ilegalno naoružane grupe" moraju da predaju oružje, rekao je Keri, misleći na pro-ruske separatiste na istoku Ukrajine.

Pro-ruske snage traže da vlada u Kijevu napravi prvi korak tako što će okončati vojne aktivnosti protiv sopstvenog naroda. Osim toga trebalo bi da oslobodi uhapšene lidere pro-ruskih snaga i da razoruža prvenstveno ultranacionaliste takozvanog Desnog sektora.

Američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel nisu izgubili iz vida pooštravanje sankcija Rusiji "ukoliko u najkraćem roku ne dođe do deeskalacije", prenosi Bela kuća. Merkel i Obama su naglasili kako Rusija mora odmah da preduzeti konkretne mere za smirivanje situacije", prenosi FAZ.

Pohvala diplomatama

Bez obzira na probleme u sprovođenju dogovorenog, svaku pohvalu zaslužuju diplomate koje su učestvovale u izradi sporazuma u Ženevi, piše list Tagescajtung iz Berlina:

"Skeptici smatraju da je ovaj sporazum beskorisan. Oni kažu: dobro je da će demonstranti biti razoružani, da će država Ukrajina ponovo biti jedina koja ima monopol na silu, ali nije dogovoren nikakav termin za razoružavanje. Oprez sa masksimalističkim zahtjvima! Razoružanje bi u ovom trenutku bilo moguće samo uz upotrebu masivne sile. Ništa ne bi bilo pogubnije od toga jer bi to izazvalo novu spiralu osvete i nasilja. Zbog toga je znak razuma, a ne slabosti što za razoružavanje militantnih grupa nije određen nikakav rok.

Ključno pitanje glasi da li će predsednički izbori u Ukrajini 25. maja biti pošteni i da li će njihov rezultat biti priznat i u gradovima poput Harkovu. Jedan od favorita, oligarh Petro Porošenko, deo je korumpirane više klase, ali je on neko ko bi mogao da posreduje između zapadne i istočne Ukrajine. To je odlučujuće za izbegavanje scenarija nasilja, poput onog u Jugoslaviji 1991. godine. Zbog toga je važno da izbori budu korektni, a za tako nešto je potrebno mnogo više od planiranih 120 posmatrača OEBS-a", piše Tagescajtung.

Pripremio: Azer Slanjankić
Redakcija: Jakov Leon