Prva nacionalizacija banke u Nemačkoj?

Do sada je savezna vlada Hipo real istejtu (HRE) dala garancije u visini od 87 milijardi evra. Prema podacima iz citirane ekspertize, ova suma bi mogla da poraste do 235 milijardi evra. Nemačka vlada je prećutala razmere katastrofe, smatra Karl Ludvig Tile iz Stranke slobodnih demokrata.

„Vlada nas ne informiše dovoljno“

HRE je u međuvremenu postao najveći rizik za poreske obveznike. Nameće se pitanje: o čemu je ovde reč? Da li se moglo nešto učiniti kako bi se sprečila ova pomoć? To je tačka o kojoj bi trebalo da razgovaramo. Optužba glasi: Vlada nije obraćala pažnju na upozorenja u vezi sa prezaduženošću banke i kasnije je podcenila rizik. Osim toga Nadzorni odbor je načinio propuste prilikom kontrole ove banke. Aleksandar Bode iz stranke Zelenih kritikuje što savezna vlada nije dovoljno informisala parlament: „Mnogo se toga mora razjasniti, a mi to nismo u stanju da uradimo. Ne zato što se kao opozicija ne trudimo, već zato što ova vlada nije spremna da nas sveobuhvatno informiše. Ne preostaje nam ništa drugo do da se latimo težeg oružja i da im dovedemo anketni odbor”.

Zađevice oko anketnog odbora

Anketni odbor, o kojem tri opozicione stranke nameravaju da donesu odluku, trebalo bi da razjasni kada je vlada bila informisana o razmerama krize u HRE i da li se sa manje pomoći mogao rešiti problem da se na vreme stupilo u akciju. Vladajuće stranke ocenjuju da je anketni odbor manevar predizborne borbe. Johen Konrad Frome iz Hrišćansko-socijalne Unije kaže: „Pitam se šta su svojevremeno radili oni koji sada zvone na uzbunu? Zašto to nisu činili u pravi čas?“

Ugrožena zaštita svojine?

HRE se 2003. godine odvojila od Hipo ferajnsbanke i u jesen 2008. godine joj je zbog svetske finansijske krize pretila nelikvidnost. Bila je prva banka koja je prihvatila državnu pomoć kako bi prebrodila krizu. Protekle nedelje Bundestag je usvojio zakon koji državi dozvoljava da u slučaju krize, akcionarima oduzme imovinu. Na taj način, savezna vlada nemarava da zadrži kontrolu i da vrati poverenje u banku. Opozicija iz različitih razloga odbija ove planove. Prema oceni Stranke slobodnih demokrata, time se ugrožava zaštita svojine, a time i osnovni princip tržišne privrede. Levičarska stranka, pak, ocenjuje da država time preuzima dugove i akcionare rasterećuje odgovornosti.