1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Prva banka za muslimane u Nemačkoj

U islamskim zemljama uobičajeno je da banke posluju beskamatno. Pod pojmom „islamsko bankarstvo“ podrazumevaju se bankovni i finansijski poslovi određeni prema šerijatu. U Manhajmu s radom počinje prva banka za muslimane

Zaposleni ispred „Kuvajtsko-turske banke“ u Manhajmu

Zaposleni ispred „Kuvajtsko-turske banke“ u Manhajmu

Islamske vrednosti baziraju se na Kuranu i Sunetu. Čak se sada i u pojedinim zapadnim zemljama, s obzirom na finansijsku i privrednu krizu u svetu, sve više razmišlja o tome kako bi mogli da funkcionišu bankarski sistemi zasnovani na etičkim principima. Takođe se govori i o tome da bi koncept islamskog bankarstva mogao da postane uzor. U Parizu i u Londonu već su stvoreni okvirni uslovi za etabliranje islamskog bankarstva. U Nemačkoj, u gradu Manhajmu, pionirski posao upravo započinje „Kuvajtsko-turska banka“.

Iz poslovanja banke su isključene pojedine branše

Kamate su zabranjene, a špekulacije su tabu teme. Za razliku od konvencionalnih bankarski poslovanja, u Nemačkoj, dakle, s radom počinje prva banka za muslimane i to prema pravilima islamske religije. A prema njima, zabranjeno je uzimati ili plaćati kamate, jer je poslovni rizik jednostrano raspoređen.

Ako recimo osoba po imenu Ali uzima konvencionalni kredit za svoju novu radnju u kojoj prodaje prehrambeni proizvod „Doner Kebab“, onda on sam snosi poslovni rizik: dakle, u slučaju da ne bude imao dovoljno mušterija i da posluje s gubicima, on mora da banci, uz otplatu kredita, takođe da plaća i kamate. Banka tako, i pored slabog poslovanja Alijeve radnje, ostvaruje dobit i to u formi uzimanja kamata.

Jedna od mušterija sa Kuranom u banci

Jedna od mušterija sa Kuranom u banci

Ali, prema islamu to nije tako. Tu se, po pitanju poslovanja novcem zahteva pravedna raspodela rizika. „Kuvajtsko-turska banka“ u Manhajmu, ne posluje po principu kamata, već na osnovu učestvovanja u finansiranju preduzeća. Tu su, međutim, kako kaže direktor banke Ugurlu Sojlu, isključene pojedine branše.

„Kao deoničarskoj banci sa takvim specifičnim modelom, nije nam dopušteno da budemo umešani u poslove sa alkoholom, svinjskim mesom, pornografijom ili u industriju oružja. U to spadaju i svi oni poslovi koji su štetni po opšte dobro“, objašnjava Sojlu.

Sve više zainteresovanih među mladima i penzionerima

Ipak, ponuda u sklopu mogućnosti ulaganja u prvu nemačku islamsku banku je ograničena. Zainteresovani investitori mogu preko „Kuvajtsko-turske banke“ da ulažu novac, koji, međutim, preko istanbulske centrale dospeva u turska preduzeća. Time je isključena investicija u Nemačkoj. Naime, „Kuvajtsko-utrska banka“ još uvek ima ograničene licence za bankarsko poslovanje.

Aktuelna finansijska kriza, koja je svet dovela gotovo do ivice ponora, najkasnije od krize 2008. je došla do svojih granica. Činjenica da odvajanje od realne ekonomije može da ugrozi čitav sistem navodi i nemuslimane na razmišljanje: tako se mladi ljudi koji su kritični prema kapitalizmu kao i penzioneri, sve više interesuju za otvaranje računa u „Kuvajtsko-turskoj banci“, kaže direktor Urgulu Sojlu. On polazi od toga da će ubuduće kao svoje klijente imati i mnoge nemuslimane.

Autori: Ulrike Humel / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković