Proveri diplomu, pa traži posao

Nada Mokadem ima dve diplome. U svojoj domovini Libanu, studirala je francusku književnost, ali njen san je bio medicina. Krajem 70-tih godina dobila je stipendiju u Sovjetskom savezu i tu je specijalizovala pedijatriju. Zbog rata u Libanu, 1987. izbegla je u Nemačku. Mislila je da će sa dve diplome i znanjem nekoliko jezika lako naći posao. Daleko od toga. Priznata joj je diploma lekara opšte prakse, ali da se zaposli, nije mogla.

„Nisam imala položen državni ispit, a i tada sam imala ograničenu dozvolu boravka.“

Do dobijanja trajne dozvole boravka prošlo je 11 godina. Onda je zakon promenjen pa je uslov za dobijanje posla bio državljanstvo Nemačke. Kada je, par godina kasnije, konačno dobila nemački pasoš, rekli su joj da sada mora da odradi praksu u trajanju od 18 meseci i zatim da polaže ispit.

„To nije bilo moguće. Imala sam posao i decu. Nisam mogla da idem na neplaćenu praksu od 18 meseci.“

Sve njene nade da će raditi kao lekar ili bilo šta u struci su se srušile. Dve diplome povremeno su joj odmagale čak i kod traženja drugih poslova, jer je odbijana kao „prekvalifikovana“. Danas radi kao službenica u Bonu.

Gde proveriti diplomu?

Ko želi da zna koliko njegova diploma, posebno fakultetska, „vredi“ u Nemačkoj, od ove jeseni može da se obrati Centralnom uredu za obrazovanje stranaca (www.kmk.de/zab). Izdavanje mišljenja košta 100 evra, objašnjava rukovodilac ureda Barbara Buhal-Hefer.

„To je čisto formalna informacija za poslodavca, fakultet ili nekog trećeg o kojoj vrsti kvalifikacije je reč, da li je taj fakultet priznat, a diploma regularna, koji je naziv kvalifikacije u originalu i u prevodu i kakve su mogućnosti sa tom diplomom. Što se tiče profesionalnog iskustva, administracija o tome ne daje procenu.”

I kada fakultet prihvati diplomu, ne možete biti stopostotno sigurni. Pitanje je da li obuka tokom školovanja u inostranstvu odgovara nemačkom školskom sistemu. Lekari, na primer, moraju biti osposobljeni za rad sa modernom opremom, ali i da poznaju način obračunavanja troškova u zdravstvenom sistemu Nemačke. Tada se obično preporučuje dodatna obuka. Međutim, mnogi migranti ne mogu to sebi da priušte. Država za to ne izdvaja novac i stipendija nema, osim ako nije reč o nekim specifičnim zanimanjima koja se posebno traže.

Autori: Matilda Jordanova-Duda / Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Sanja Blagojević