Protivustavno špijuniranje levičara | Izbor iz štampe | DW | 10.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Protivustavno špijuniranje levičara

Ustavni sud proglasio je prismotru jednog poslanika Levice neustavnom. On nije jedini političar Levice koji se špijunira. „Kada neko dovodi u pitanje kapitalizam, on time ne ugrožava ustavni poredak“, piše štampa.

Služba za zaštitu ustavnog poretka već godinama prisluškuje brojne političare stranke Levice, zbog navodne sumnje da bi mogli ugroziti ustavni poredak zemlje. Čelnici ove parlamentarne stranke do sada su bezuspešno protestovali i tek juče im je Ustavni sud u Karlsrueu dao za pravo: prisluškivanje šefa poslaničke grupe Levice u Tiringenu Boda Ramelova (na gornjoj fotografiji), koji je podneo žalbu, proglašeno je neustavnim. Špijuniranje poslanika predstavlja težak udar na njegov demokratski osvojen mandat, saopštile su sudije. Pri tome nije potpuno isključena mogućnost prisluškivanja narodnih predstavnika, ali državna bezbednost za takav potez mora imati konkretne povode, koji u slučaju Ramelova nisu postojali. On, kao i brojne kolege, nalaze se pod prismotrom samo jer su članovi Levice.

Noje osnabriker cajtung piše da neke ideje koje propagira Levica (i kojima je na nedavnim izborima postala treća najjača stranka u Nemačkoj) liče na vreme blokovske podele i DDR-a: recimo zahtev da Nemačka istupi iz NATO ili da država vrši eksproprijaciju privatne imovine. „Uprkos ovim apsurdnim stavovima, dobra je vest da tajna služba ne sme više da prisluškuje Ramelova“, piše list. „Bez obzira na kritike koje se mogu staviti na njihovu politiku, teško je svariti paušalnu sumnju da političari Levice mogu ugroziti demokratski poredak. (…) Parlamentarci, uključujući stranku Levice, moraju da kontrolišu i tajne službe – a ne obratno.“

„Takva prismotra uopšte nije zadatak Službe za zaštitu ustavnog poretka“, piše Miteldojče cajtung i citira deo zakona o tajnoj službi gde piše da ova ima da se brine o zaštiti principa podele vlasti, narodnog suvereniteta, nepovredivosti vlade i nezavisnosti sudova. „Ovde se ne ubraja zaštita ekonomskog poretka. Ko oštro kritikuje sadašnji ekonomski sistem, poput Ramelova, koristi time samo svoje pravo na slobodnu govora – koju takođe Služba ima da štiti. Kada neko dovodi u pitanje kapitalizam, on time ne ugrožava ustavni poredak.“

Na ovaj komentar se naslanja i pisanje Štutgarter cajtunga: „Ovakva prismotra je valjda praksa autoritarnih režima, ali nema šta da traži u razvijenoj demokratiji. Druga bi stvar bila ako postoje konkretna saznanja o pojedinačnom poslaniku da planira rušenje ustavnog poretka. U slučaju Boda Ramelova to niko nije mogao da potvrdi.“ Uz stav da Služba ne bi smela paušalno da prisluškuje čitave partije ili frakcije, list dozvoljava samo jedan izuzetak: „To je neonacistička, desnoekstremna partija. Ona se u srži razlikuje od svih ostalih stranaka. I ona je posao Službe za zaštitu ustavnog poretka.“

Mitelbajeriše cajtung piše da je „loše što je Služba za zaštitu ustavnog poretka godinama smatrala da može da tumači zakon kako joj je volja. Otvoreno je pitanje zašto su oni koji su politički tolerisali ovu dugogodišnju prismotru za sada amnestirani od odgovornosti.“ Jednog takvog, odgovornog, odmah se dosetio WAZ. Ovaj list navodi da je ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih mogao da poštedi tajnu službu blamaže i da sam, još ranije, obustavi prismotru Ramelova i drugih političara iz vrha Levice.

Jedini suštinski drugačiji komentar zatekli smo u Nordvest cajtungu, gde piše da „Levica nosi gene Partije socijalističkog jedinstva Nemačke, režimske partije bivšeg DDR. Komunistička platforma i dalje propagira krvavu diktaturu“, stoji u tekstu gde se podseća i na nedavno otkriće dnevnika Velt, prema kojem je poslanica Levice Ruta Kampa bila visokorangirani agent ozloglašenog Štazija. „Možda to sve ne pogađa lično Ramelova. Ipak, možda treba držati jedno oko na čoveku koji ima takve drugove u partiji i koji zastupa ovakav program.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković