Protiv rata ili protiv Jevreja? | Politika | DW | 23.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Protiv rata ili protiv Jevreja?

Na demonstracijama za podršku Gazi u mnogim evropskim gradovima sve više je antisemitskih ispada. U Nemačkoj se o tome povela velika diskusija. Gde je granica između opravdane kritike Izraela i mržnje prema Jevrejima?

„Berlinska policija pokorna pred mrziteljima Jevreja“ – tako naslovljen tekst berlinskog lista Tagesšpigel brzo se širi društvenim mrežama. „Jevreju, Jevreju, plašljiva svinjo, izađi napolje i bori se sam“, uzvikivali su Arapi na jednom od protesta, a policija nije intervenisala. Protesti protiv rata na Bliskom Istoku u mnogim evropskim gradovima često su završavali sa antisemitskim uzvicima, pa čak i sa fizičkim napadima na kontra-demonstrante.

„Jevreje na gas“

Situacija je eskalirala posebno u Francuskoj, gde je proteklog vikenda došlo do oštrih sukoba između policije i pro-palestinskih demonstranata. Ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev posetio je gradić Sarcel gde je bilo najvećih nemira. „Svi u Republici mogu da protestuju. Ali onaj ko ošteti sinagogu ili zapali pekaru, samo zato što ona pripada Jevreju, čini antisemitsko delo“, kazao je Kaznev. Gradonačelnik Sarcela Fransoa Puponi je izjavio da sličan talas mržnje i nasilja Sarcel još nije video.

U Nemačkoj je pokrenuta istraga protiv jednog muslimanskog propovednika iz džamije u berlinskom naselju Nojkeln. On u jednom video-snimku na internetu poziva na ubijanje Jevreja. Zbog najnovijih ispada zabrinut je i Jakov Hadas-Handelsman, izraelski ambasador u Nemačkoj: „Nemamo ništa protiv demonstracija i protiv slobode izražavanja, to je srž demokratije, ali kada, kao proteklog vikenda, dođe do nasilja protiv policije i pro-izraelskih demonstranata – to je nedopustivo. Mislim da bi i Nemci zbog toga trebalo da budu zabrinuti. Jer tu su i antisemitske parole poput Jevreje na gas“, kaže Hadas-Handelsman za DW.

Postavlja se pitanje kako se u Nemačkoj odnositi prema antisemitskim parolama. U međuvremenu, političari svih stranaka oštro su osudili izjave mržnje prema Jevrejima. Savezna vlada međutim ne vidi povod za podizanje stepena uzbune, ali će sve učiniti kako bi zaštitila jevrejske objekte, istakla je jedna vladina portparolka.

Islamisti koriste trenutak

Konflikt je iz Gaze stigao u Evropu – a time i otvorena mržnja protiv Izraela u Nemačkoj, ocenjuje politički analitičar Štefan Grigat: „To je čisti antisemitizam, koji je u tako drastičnoj formi na nemačkim ulicama poslednji put mogao da se čuje verovatno pre 70 godina.“ Za Grigata, koji predaje na Institutu za jevrejske studije na univerzitetu u Beču, trenutno antijevrejsko raspoloženje u Nemačkoj nije iznenađujuće: još kod ranijeg sukoba Izraela sa Hamasom 2012. godine bilo je demonstracija na kojima su učestvovale hiljade ljudi.

Protest in Paris gegen Israels Kurs in Gaza 19.07.2014

Sukobi sa policijom tokom pro-palestinskih protesta u Parizu

„Međutim, ranijih godina to su pre svega bili ljudi koji su politički bliski levom spektru. Danas na protestima dominiraju islamističke grupe. Mnogi učesnici otvoreno izražavaju bliskost sa Hamasom, šiitskim Hezbolahom ili džihadom“, analizira Grigat. On veruje da iza svega stoji perfidna taktika islamista: „Oni koriste slike mrtvih civila u Gazi kako bi u svojoj propagandnoj antisemitskoj povorci mogli da skandiraju Izrael je decoubica. Novo na demonstracijama je i činjenica da je za jako kratko vreme moguće mobilisati više hiljada ljudi.“

Štefan Grigat u nemačkom društvu takođe primećuje i rastuće neprijateljsko raspoloženje prema Izraelu. Za političkog analitičara već sam termin „kritika Izraela“ otkriva mnogo toga – jer se, kako kaže, ne govori o „kritici Japana“ ili „kritici Švedske“ kada nešto želi da se zameri japanskoj ili švedskoj politici. „Već sam taj termin objašnjava o čemu se radi: naime, nije reč i razumnoj kritici pojedinih odluka izraelske vlade, već se radi o mržnji koja cilja na pitanje opstanka jevrejske države.“ Svako ko sada iz solidarnosti sa palestinskim žrtvama izlazi na ulicu, morao bi da se zapita zašto to nije činio i ranije: „Potrebno se zapitati zašto je 200 mrtvih Palestinaca dovoljno da bi desetine hiljada ljudi izišlo na ulicu, a nikoga nije briga što u Siriji umire sto hiljada ljudi.“

Kritika svih Jevreja

O tome koliko je iskrena zabrinutost za ubijene ili povređene Palestince oštro se diskutuje na društvenim mrežama. Mnogi smatraju da je kriza u pojasu Gaze instrumentalizovana: „Kada sam bila protiv rata u Iraku, vikala sam zaustavite rat u Iraku“, piše jedna korisnica Tvitera. „Kada ste vi protiv rata na Bliskom Istoku, zašto govorite dole Izrael?“ Međutim jedna druga tviterašica smatra da se Izrael amnestira od kritike: „Kada može da počne da se govori o genocidu, a da se pri tom ne bude optužen za antisemitizam?“

Solidaritätskundgebung für Israel 17.07.2014 Berlin

Podrška Izraelu iz Berlina

Rolf Ferleger, bivši direktor Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj, odgovornost za neraspoloženje prema Izraelu pripisuje izraelskoj vladi. „Ko nas je uvukao u sve ovo?“ – pita se Ferleger i dodaje da Pojas Gaze postaje veliki zatvor. Kritika izraelske politike u pojasu Gaze mora biti moguća, bez da se istovremeno bude označen kao antisemit. „Kada naši političari i naši mediji svi kažu: da, to je potpuno ispravno što Izrael radi, kada predstavnici Jevreja u Nemačkoj i Francuskoj kažu: onaj ko je protiv mera koje sprovodi Izrael, taj je protiv Jevreja – upravo to podstiče takve antisemitske parole“, smatra Ferleger, i sam Jevrej.

On ne može da shvati ni oprez nemačkih političara u kritici Izraela, zbog nemačke prošlosti: „Moju rodbinu su pobili nacisti, ali kakve sad to veze ima sa nepravdom na Bliskom istoku? Ukazivanjem na grozne stvari iz prošlosti ne može da se ignoriše sadašnja nepravda.“

Dalja eskalacija u petak?

Ferleger je time je dirnuo u srca mnogih Nemaca: prema istraživanju koje je sproveo magazin Štern, više od polovine Nemaca u istoj meri krivicu za sukob pripisuje jervrejskoj državi kao i militantnom-islamističkom Hamasu. Ali čak 86 odsto nemačkih građana smatra da Nemačka ne bi trebalo javno da staje na stranu Izraela.

Demonstracije za podršku ljudima u Pojasu Gaze će se nastaviti, u Nemačkoj kao i u drugim evropskim zemljama. Kulminacija bi mogla da bude u petak: svake godine na Međunarodni dan Jerusalima održavaju se velike demonstracije protiv Izraela, na kojima se zahteva „oslobađanje Jerusalima od cionističkog okupatora“.