Protiv genetski modifikovane hrane | Mozaik | DW | 28.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Protiv genetski modifikovane hrane

Proteklog vikenda, protivnici genetski modifikovane hrane demonstrirali su širom sveta. Na njihovoj meti našla se pre svih multinacionalna kompanija Monsanto.

„Počelo je na Fejsbuku“, kaže aktivista Dominik Titus, jedan od organizatora protesta protiv Monsanta u Minhenu. Tamo je na „Maršu protiv Monsanta“ bilo oko 300 ljudi. „Aktivisti iz Amerike su sve pokrenuli“, kaže taj 30-godišnjak za DW. Organizatori tvrde da su protesti održani u 436 gradova, u 52 države, a da je na demonstracijama ukupno bilo više od dva miliona ljudi.

Povod za okupljanja je genetski modifikovana hrana, koja, navodno, škodi zdravlju, kao i upotreba pesticida i herbicida koji se dovode u vezu sa oboljenjima krvnih sudova, nervnog sistema, želuca, creva i pluća. Monsanto nije jedina kompanija koja proizvodi genetski modifikovano seme i hemikalije za zaštitu biljaka, ali ga smatraju simbolom cele te industrije jer je prisutan svuda.

Ozbiljne optužbe

Demonstranti optužuju koncern da pokušava da stekne monopol na hranu svojim genetski modifikovanim semenom i da vrši pritisak na zemljoradnike.Njegovi protivnici tvrde da Monsantovi proizvodi ugrožavaju zdravlje potrošača.

Monsantovo seme MON 810

Monsantovo seme MON 810

„Korišćenje genetskog inženjeringa je bezbedno“, naglašava za DW Ursula Litmer iz nemčkog ogranka Monstanta. Ona tvrdi da ljudi koji su protestvovali tokom vikenda nemaju sve potrebne informacije. Po njenim rečima, Monstanto se zalaže za održivu poljoprivredu, veće prinose i bolji životni standard, a za sada nisu primećene nepovoljne posledice ni za ljude, ni za životnu sredinu.

„Postoji taj uvreženi način razmišljanja. Stalno moramo da objašnjavamo šta smo već postigli korišćenjem ove tehnologije“, kaže Ursula Litmer.

Istovremeno, Domik Titus kaže da demonstranti nisu želeli da svu pažnju usmere samo na jednu kompaniju: „Globalni slogan je glasio ’Marš protiv Monsanta’, ali postoje i druge firme kao što su Bajer, BASF, KWS u Nemačkoj, ili Singenta iz Švedske, koje izbegavaju kritiku i rade bez ometanja.“

Ime kao uvreda

Monsanto je, ipak, na prvom mestu. Ta firma kupuje manje proizvođače semena i stalno raste, a kritičari te kompanije već govore o nekoj vrsti monopola. Koncern je star više od sto godina i ima filijale u preko 60 zemalja. Pored semena, oni proizvode i odgovarajuće pesticide.

Do pre nekoliko godina, njihovo ime nije privlačilo pažnju, kaže stručnjak za genetsku tehnologiju iz Grinpisa Stefani Teve. Ali firma je stekla mnogo neprijatelja: „Danas je to ime gotovo kao psovka. Ono je na meti zemljoradnika, pčelara, crkve i drugih organizacija.“

Previsoki rizik

Demonstracije u Njujorku

Demonstracije u Njujorku

U Americi je veći deo semena soje, kukuruza i pamuka već genetski modifikovan, a u nekim zemljama, kao što je Argentina, gotovo sto odsto soje i žitarica ima veštački izmenjene gene. Mnogi zemljoradnici u Americi u početku su bili oduševljeni Monsantovom ponudom. Kompanija je, naime, obećavala da će njihovo seme i pesticidi doneti velike prinose uz manje truda. Međutim, zemljoradnici su dužni da svake godine iznova kupuju seme. Ako ga sami uzgajaju, rizikuju tužbu zbog povrede patenta. Uz to, stalno su potrebne nove vrste pesticide.

„Pokazalo se da je upotreba pesticida proteklih godina u Americi naglo porasla. Isto je i u Argentini i u Brazilu, gde su zasađeni genetski modifikovana soja i kukuruz,“ kaže ekspertkinja za genetski modifikovane biljke Štefani Teve. A sada se razvijaju nove genetski modifikovane biljke koje mogu da izdrže upotrebu još veće količine pesticida. Taj začarani krug Teve naziva „perverznim“: „Takve biljke moraju da se testiraju kao lekovi, na životinjama. Imamo dovoljno drugih biljnih kultura, za koje nisu neophodni takvi testovi.“ Pored toga, testiranja su isuviše retka. Grinpis smatra da su genetski modifikovane biljke nepotrebne, a rizici neprocenjivo visoki.

Autori: Klaus Jansen / Darko Janjević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković