1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Protiv državne trgovine podacima građana

Nemačka država trenutno ustupa podatke građana firmama koje to zatraže – ove podatke dalje koriste kako bi se efikasnije reklamirale. Borci za zaštitu podataka i opozicija rešeni su da preinače sporni zakon.

Bio je 28. jun oko devet sati uveče. Na sednici Bundestaga ostali su malobrojni poslanici jer je upravo počela polufinalna utakmica Nemačke i Italije na Evropskom prvenstvu. U toj atmosferi je koalicija demohrišćana i liberala progurala Zakon o informisanju – sa tim zakonom bi Angela Merkel mogla da se provede kao bosa po trnju – baš kao što su se nemački fudbaleri proveli protiv Italijana.

Naime Član 44 pomenutog zakona predviđa da razne privatne firme i markentinške agencije u opštinama mogu da dobiju podatke građana. Ime, prezime, ranija imena, adresu i datum rođenja – sve to mogu da dobiju samo ako pitaju, a građanin pri tome ne zna ko sve ima njegove podatke.

Opozicija hoće pred Bundesrat

Sada opozicija želi da iznese taj zakon pred Bundesrat, veliku skupštinu u kojoj učestvuju i predstavnici pokrajina i u kojoj opozicija ima većinu. „Neću da moj rodni grad prodaje moju adresu profesionalnim sakupljačima podataka i agencijama za marketing“, kaže šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel. Šefica poslaničkog kluba Zelenih Renate Kinast kaže da vlada ponovo služi „klijentelu i njihove finansijske interese“. Neslaganje se čulo i iz redova vladajućih liberala.


Tilo Vajhert, šef nezavisnog centra za zaštitu podataka iz Šlezvig Holštajna, govori o „zakonskom ludilu“. Kaže da novi zakon omogućava „trgovinu podacima koje su građani obavezni da daju državi“.

Žalba gotovo nemoguća misija

Zakon o informisanju omogućava građanima da podnesu pismenu žalbu protiv davanja njihovih podataka. To, međutim, nije moguće ako privatna firma traži podatke kako bi „aktuelizovala“ ili „potvrdila“ postojeće podatke. Firme se po pravilu pozivaju na ove opcije – u tom slučaju građanin može da se žali direktno firmi, ali pre toga mora u opštini da se informiše da li su i koje firme uzele njegove podatke.

nr/nem/det/sc/rtr/dapd/dpa