Propagandni rat za Ukrajinu | Politika | DW | 29.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Propagandni rat za Ukrajinu

Ukrajinski premijer Jacenjuk prebacuje Moskvi da izaziva Treći svetski rat. Ruski predsednik Putin njega pak naziva fašistom. U ukrajinskog krizi svi pokušavaju da nametnu svoju verziju događanja.

„U ratu prvo strada istina“, tvrdio je grčki pesnik Eshil još pre 2.500 godina. I u sukobu u Ukrajini, u kojem sve strane tvrde da žele da spreče rat, već dugo besni bitka za interpretaciju zbivanja. Čak i za školovane posmatrače nije uvek lako da razlikuju propagandu i činjenice.

Tako su proteklih dana i sedmica neprestano stizale protivrečne informacije o akcijama ruskih vojnika i članova tajnih službi na istoku Ukrajine. Ukrajinska vlada je pre nekoliko dana predstavila OEBS-u fotografije koje bi trebalo da budu dokaz za to da su neki od naoružanih boraca u regionu zaista pripadnici ruske vojske ili oficiri ruskih tajnih službi. Fotografije između ostalog zaista pokazuju muškarca sa dugom bradom koji je navodno već viđen 2008. godine na fotografijama u Gruziji gde se nalazio u okviru ruskih paravojnih snaga. Ukrajinska vlada objavila je fotografiju na Tviteru i u drugim medijima.

Jen Psaki Sprecherin US Außenministerium

Jen Psaki

Portparolka američkog Ministarstva spoljnih poslova Jen Psaki nazvala je fotografije „dodatnim indicijama o povezanosti između Rusije i naoružanih policija na istoku Ukrajine“. Tako te fotografije podržavaju stavove kojeg već nedeljama zastupaju Vašington i Kijev, a koji glase: borci koji se nalaze na terenu delimično su pripadnici jedinica ruske vojske. Dakle, shodno takvom stavu, Putin nastavlja istu igru koju je vodio još u slučaju Krima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov te navode je ponovo demantovao rekavši da njegova vlada nije poslala vojnike u Ukrajinu.

Pronađeni dokazi

Jedan novinar koji radi za magazin „Tajm“, inače proruski magazin sa istoka Ukrajine, pronašao je nešto kasnije bradatog borca, Aleksandra Mošajeva, u istočnoukrajinskom gradu Slavjansku. Tamo je Mošajev bio spreman da dâ i intervju pri čemu se nasmejao navodima da je on agent ruske tajne službe. On je u tom intervjuu izjavio da on jeste doduše Rus, ali da još nikada nije bio u Gruziji. Takođe je rekao da je njegov angažman u Ukrajini bio kombinacija volje za avanturom i nacionalizma. Tako je reporteru čak pokazao i svoj pasoš.

Kada izvori, bilo da je reč o vladinim, informacijama stručnjaka ili pak onima koje dolaze od očevidaca sa terena, nisu tako pouzdani, onda je neophodno da mediji kritički istražuju. Ali usred oružanih sukoba to je vrlo teško. „Najveći izazov za medije i njihove korisnike jeste da unesu svetlost u propagandnu maglu“, zaključuje Hano Gundert, šef portala n-ost, mreže koja se angažuje za nezavisno izveštavanje u istočnoj Evropi. „Za stanovništvo Rusije to je u međuvremenu skoro nemoguće“, kaže Gundert.

Daleko od profesionalnog novinarstva

Wladimir Putin russischer Präsident ARCHIV März 2014

Vladimir Putin, ruski predsednik

Brojne televizije tamo ciljano svojim izveštavanjem stvaraju raspoloženje za jednu ili za drugu stranu – na primer izborom reči koje se koriste. I dok zapadni i ukrajinski mediji često koriste termin „prelazna vlada“ u Kijevu, mediji bliski Kremlju, poput „Raša tudej“, najčešće govore o „vladi pučista“. Onaj koga na jednoj strani nazivaju „samozvani gradonačelnik“, na drugoj je „gradonačelnik naroda“. Te nijanse pri korišćenju različitih izraza stvaraju i određeno raspoloženje – baš kao izbor tema kao i sami stručnih sagovornika. „U Ukrajini je raznovrsnost medijskog tržišta veća, nego u Rusiji“, kaže Gundert.

Stanovništvo, koje govori ruskim jezikom, najčešće se informiše iz ruskih medija. A oni su, uz retke izuzetke, potpuno na liniji Kremlja. „Ruska televizija već dugo više nije nosilac profesionalnog novinarstva. Ona je postala prava propagandna mašinerija. Sada je to sve dobilo zastrašujuće razmere“, tvrdi Tatjana Felgengauer, zamenica glavnog urednika televizije „Eho Moskve“, koja je kritična prema ruskoj vladi. Prema njenim rečima, Kremlj pokušava da preko televizije etablira određena gledišta: „U Kijevu su fašisti, na istoku Ukrajine naši prijatelji“.

U Rusiji, na Krimu i u delovima istočne Ukrajine, čini se da je Moskva s takvom strategijom postigla veliki uspeh. Hano Gundert se zato ne čudi zbog toga koliko podrške Putin uživa među Rusima.

Autori: Markus Litike / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković