Pronađeni u prevodu

Kako sa nemačkog prevesti Franca Kafku na svih deset jezika zemalja jugoistočne Evrope? Ideja koja je 2006. godine zvučala iluzorno i naivno, dve godine kasnije je uz pomoć partnera iz Austrije i Švajcarske realizovana, a danas već donosi plodove. Za samo dve godine prevedeno je 60 knjiga, dok se na prevodu 140 knjiga još radi, kaže Antje Kontius, voditeljka projekta „Traduki“.

„Nakon svega što se desilo u Jugoistočnoj Evropi, želeli smo na neki način da razbijemo taj muk između Zapadne Evrope i Balkana. Otvaranje novog dijaloga bio je naš veliki izazov. Ujedno, to je bio i veliki čvor za zemlje Zapadne Evrope, jer Nemačka, Austrija i Švajcarska, na primer, nikada još ništa nisu zajedno, na državnom nivou, radile na tome da promovišu svoju književnost na nemačkom jeziku.”

Poštujemo razliku u jezicima

Prevodi se 150 knjiga sa nemačkog, 25 balkanskih dela na nemački, a preko 50 knjiga prevodi se između jezika zemalja jugoistočne Evrope. Tako je danas dela makedonskog liričara Nikole Madžirova moguće čitati na hrvatskom, a dela na hrvatskom Sibile Petlevski prevedena su na makedonski. Dela i autore iz Jugoistočne Evrope predlažu nacionalne izdavačke kuće, a šta će od predloženog biti prevedeno, odlučuje nemačko-austrijsko-švajcarski žiri koji se sastaje tri puta godišnje, objašnjava Antje Kontius.

„Taj program prevoda između jezika zemalja jugoistočne Evrope ima veliki odjek, jer smo u poslednje dve godine uspeli da organizujemo i dva manja književna festivala. Posetili su ga autori iz svih deset zemalja, koji se od rata nikada više nisu sastali.”

Inicijatori „Tradukija“ svesni su, kažu, stručnih polemika i nesuglasica koje se vode oko jezika pomenutih zemalja. Stručna literatura Jirgena Habermasa sa nemačkog se prevodi samo na jedan od jezika: srpski, bosanski, hrvatski ili crnogorski, dok se knjige za decu i mlade kao i belatristika prevode na svaki jezik pojedinačno.

„Lajpciškog autora Klemensa Majera dali smo na prevođenje i na srpski i na hrvatski jezik. Kada čitate savremenu književnost, uočavate razliku između ta dva jezika. Poštujemo činjenicu da su određeni jezici postali nacionalni jezici.”

Nemačka književnost Hrvatima teška

Ni izbor autora sa nemačkog govornog područja u zemljama Jugoistočne Evrope nije isti. Dok u Hrvatskoj vlada stav da je nemačka književnost teška, u Bosni i Hercegovini je ona mnogo popularnija. Albanske izdavačke kuće preferiraju modernu književnost, koje u Albaniji, zbog cenzure, skoro da i nije bilo, objašnjava Antje Kontius. A kako strani izdavači prihvataju knjige autora iz jugoistočne Evrope?

„Raste potražnja, senzibilnost i otvorenost izdavača iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. Postali su svesni da i u zemljama jugoistočne Evrope ima uzbudljivih tekstova i knjiga, i odličnih autora. Nadam se da će književnost iz tog dela Evrope postati još poznatija, pogotovo naredne godine kada Srbija bude počasni gost na Međunarodnom sajmu knjige u Lajpcigu.”

Mrežu „Traduki“ zajednički su pokrenuli Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Austrije i Švajcarske, švajcarska fondacija za kulturu „Pro Helvecija“, „KulturKontakt Austrija“, Gete institut i Fondacija „S. Fišer“.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković