Promene u evropskim kraljevskim kućama | Evropa | DW | 30.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Promene u evropskim kraljevskim kućama

Holandija je danas, 30. aprila, dobila novog kralja. Kraljica Beatriks predala je žezlo svom sinu. Kakva je situacija u ostalih šest evropskih monarhija gde sledeća generacija još uvek čeka da dođe na red...

King Willem-Alexander of the Netherlands, his mother Princess Beatrix of the Netherlands (C) and wife Queen Maxima sing the national anthem as they greet the crowd on April 30, 2013 gathered on Dam Square from the balcony of the Royal Palace in Amsterdam, following the official abdication ceremony. AFP PHOTO / PATRIK STOLLARZ (Photo credit should read PATRIK STOLLARZ/AFP/Getty Images)

Königin Beatrix Abschied Thronwechsel König Willem Alexander

Nakon više od 30 godina na prestolu, holandska kraljica Beatriks je u januaru, uoči svog 75. rođendana, saopštila na televiziji da silazi sa prestola. „Povlačim se, ne zbog toga što mi je moja dužnost postala teška, već iz uverenja da odgovornost za našu zemlju sada mora biti u rukama nove generacije“, objasnila je Beatriks vrlo trezveno svoju odluku. „S velikim poverenjem ću 30. aprila predati vladavinu svom sinu Princu Oranskom“, rekla je kraljica. Mnoge Holanđane, ali i ljubitelje monarhije u celoj Evropi, to povlačenje nije preterano iznenadilo. Jer i baka i majka sadašnje kraljice sišle su sa prestola da bi prepustile mesto za sledeću generaciju.

Starci na prestolu

Holandska kruna i žezlo prelaze u nove, mlađe ruke

Holandska kruna i žezlo prelaze u nove, mlađe ruke

U ostalim kraljevskim kućama Evrope vladari su takođe već dobro prešli godine u kojima se obično odlazi u penziju. Za nekoliko godina će, već iz bioloških razloga, i tamo doći do promena. Žilava britanska kraljica Elizabeta II upravo je navršila 87 godina. Njen sin Čarsl već dugo čeka da je nasledi i sa svojih 64 godine još malo pa će postati deda. Danska kraljica Margareta II, koja inače puši jednu cigaretu za drugom, ima 73 godine, a njenom nasledniku, princu Frederiku, je 44.

U Norveškoj, mirni kralj Harald navršio je 76 godina, njegovom naslednku Hakonu je 40. U Švedskoj se na prestolju sa svojih relativno „mladalačkih“ 68 godina još čvrsto drži Karl Gustav XVI, uprkos aferama koje ga u poslednje vreme prate. Njegova ćerka Viktorija (35) u narodu je mnogo omiljenija i kao kraljicu bi je odmah prihvatili. U Belgiji vlada skoro 80 godina star Albert II. Njegov sin Filip je sa svoje 53 godine u najboljim godinama i već je od svog oca preuzeo brojne obaveze.

U Španiji se vladar nalazi pod velikim pritiskom jer se sumnja da je umešan u skandal sa korupcijom. Kralju Huanu Karlosu je 75 godina, lošeg je zdravlja i danas, nakon brojnih vanbračnih afera, samo je senka samog sebe. Prestolonaslednik Felipe (45) rado bi zamenio oca, međutim „kralj se nikada neće povući“ – tako bar tvrdi njegova žena kraljica Sofija.

„Prestolonaslednici nisu nezaposleni“

Prestolonaslednik Vilem-Aleksander sa suprugom i tri ćerke

Prestolonaslednik Vilem-Aleksander sa suprugom i tri ćerke

Istoričarka i ekspertkinja za plemstvo Monika Vinfort sa Univerziteta u Braunšvajgu ne veruje da narod u pojedinim kraljevstvima želi da se reši ostarelih vladara. „Nemam osećaj da bi javnost u tim zemljama radije ili češće gledala mlađe vladare. Mislim da se kroz razne dužnosti koje prestolonaslednici obavaljaju po provinciji u Holandiji, Belgiji, Španiji pa i Velikoj Britaniji, njihov rad ozbiljno doživljava“. Kraljevska deca rastu i razvijaju se obavljajući te dužnosti i tako nisu ni besposleni niti se dosađuju.

Nije isključeno ni to da će se još neki kraljevi povući, kao što se to dogodilo u Holandiji. Svaki kralj ima na to pravo. Ono što može Papa, može i krunisana glava, kaže istoričar Rolf-Ulrih Kunce. To je moguće, ali ne i za očekivati, smatra ipak profesor Kunce. Holandski model tako nije nikakvo merilo za, na primer, britansku kraljevsku kuću. Dok se u Holandiji na kralja više gleda kao na funkcionalnog šefa države sa određenom političkom ulogom, britanski monarh više je simbol nacionalnog identiteta.

„Podanici se zabavaljaju“

Kraljica Elizabeta II za mnoge je simbol nacionalnog identiteta

Kraljica Elizabeta II za mnoge je simbol nacionalnog identiteta

Parlamentarne monarhije u sedam evropskih zemalja, prema mišljenju Monike Vinfor, „čvrsto sede u sedlu“. „Mislim da većinu građana monarhija u njihovim zemljama zapravo zabavlja“. Ni u jednoj od tih zemalja nema ozbiljnijih težnji da se društveni poredak promeni. Kraljevstva su se u Evropi održala svuda tamo gde nije bilo revolucionarnih pokreta, kao u Francuskoj, Italiji ili Nemačkoj.

Zanimljivo je da su skoro sve kraljevske kuće na neki način rodbinski povezane pre svega sa nemačkim plemstvom. Čak je i holandska kraljevska porodica Oranski-Nasau zapravo nemačka. „Veza u stvari ne može da bude čvršća“, objašnjava Rolf-Ulrih Kunce. „To čujemo svaki put kada se peva holandska nacionalna himna 'Vilhelmova pesma', u stihu 'Vilhelm, nemačke sam krvi'“. Osnivač dinastije Vilhelm Oranski-Nasau (fon Oranijen-Nasau) potiče iz Dilenburga, u današnjoj saveznoj nemačkoj pokrajini Hesen. Taj hesenski plemić nasledio je malenu francusku kneževinu „Oranž“ i potom napravio karijeru kao aristokrata. I muževi svih triju poslednjih holandskih kraljica bili su Nemci. Tu tradiciju prekida sada samo novi kralj Vilem Aleksander. Njegova žena Maksima je Argentinka.

Autori: Bernd Rigert / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković