1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Promena klime

Borba protiv zagrevanja zemlje mora da postane najveći medjunarodni prioritet. Samo tako može se sprečiti drastično opadanje svetske privrede, i njime izazvane socijalne posledice.

Tako glasi rezultat Šternovog izveštaja koji je ove nedelje objavljen u Londonu. Promena klime utiče na pad medjunarodne privrede za 20 odsto, podatak je iz studije koja je nazvana po bivšem glavnom economisti Svetske banke, Nikolasu Šternu. Svet bi mogao da sklizne u depresiju goru od one iz 30.ih godina.

“Ne možemo duže da čekamo:» reči, jednog ekonomiste, koje bi prodrmale i poslednje skeptike. Šternov izveštaj je prva studija ove vrste iza koje ne stoje ljudi koji se bave prirodnim naukama, već ljudi koji su ozbiljno zabrinuti za svetsku privredu. Rast nivoa mora, suše i izumiranje vrsta, možda za neke izgledaju bezazleno u poredjenju sa štetom od 20 odsto ukupnog svetskog bruto društvenog proizvoda.

Bivši glavni ekonomista Svetske banke, Nikolas Štern, pogodio je one koji ne mare za klimu, na najosetljivije mesto: profit:

«Možemo da imamo i privredni rast i očuvanu životnu sredinu. Možemo da otvorimo nova tržišta, sa prihodom od stotina miliona evra. Da se izrazim ekonomskim jezikom: prilagodjavanje nam garantuje dobitke, ali jedno «nastavimo po starom» sprečava privredni rast.»

Štern argumentuje da samo drugačije formiranje cena garantuje u budućnosti i dobitke. Proizvodi koji sadrze visoku koncentraciju gasova, moraju da poskupe, a proizvodi koji ne zagadjuju, da pojeftine.

Prema njegovim rečima, svetska zajednica mora u najkraćem roku da investira 1 odsto svog bruto društvenog proizvoda, kako bi delovala protiv promene klime. U suprotnom bi svetski troškovi mogli za nekoliko decenija da drastično smanje svetske profite za 5 do 20 odsto:

«Sada znamo dovoljno da možemo da procenimo rizike, i da radimo protiv njih prema jasno utvrdjenom vremenskom planu. Optimista sam po pitanju blagovremenog reagovanja, ali samo ako je ono medjunarodno, snažno i brzo.»

Britanski premijer Toni Bler je označio Šternov izvestaj kao najznačajniji dokument koji je objavljen u njegovoj skoro desetogodisnjoj karijeri. Takodje se raduje što ce se naredne godine nemačko predsedništvo u grupi osam najrazvijenijih zemalja, skracenoG8, ozbiljno pozabaviti pitanjem zastite zivotne sredine. A onima koji jos uvek sumnjaju da koncentracija gasova staklene bašte vodi do zagrevanja zemlje, odgovorio je:

«Niko vise ne sumnja da su naucni dokazi za postojanje ove povezanosti uverljivi. Niko ne sumnja da su posledice po našu planetu katastrofalne, ukoliko nauka i dalje bude u pravu. I ta katastrofa se ne odvija u nekom dalekom filmu naucne-fantastike, vec u nasem zivotu.»

Bler je obećao, zajedno sa ministrom finansija Gordonom Braunom, da će Velika Britanija postati vodeća država u oblasti zaštite klime. Obojica su ukazali i da je tu neophodan jedan medjunarodni sporazum.

Braun je takodje obecao i formiranje komisije za zaštitu životne sredine. Ujedno ce se povećati razvojna pomoc za protivmere u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Prema Šternovom izveštaju, posledice promene klime najsnažnije će pogoditi manje razvijene zemlje.

  • Datum 02.11.2006
  • Autor Alfred Schmit
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVa
  • Datum 02.11.2006
  • Autor Alfred Schmit
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVa